Strah od Islamske države kao nuklearne sile

Nuklearno oružje u rukama terorista – noćna mora vlada širom planete bila je i najvažnija tema razgovora oko 50 svetskih lidera koji su se okupili u Vašingtonu, odakle je zemlja domaćin upozorila da radioaktivni materijal na mnogim mestima nije dobro obezbeđen i da bi mogao da podstakne nuklearni terorizam.

Barak Obama je bio domaćin Samita o nuklearnoj bezbednosti samo nekoliko dana nakon masakra na briselskom aerodromu i u metrou, posle kojeg je Belgija počela da strepi da bi njene nuklearne centrale mogle biti sledeća meta. Razlog za zebnju bilo je i saznanje da su pripadnici Islamske države (ID) nadzirali dom direktora jedne od nuklearki i da je nekadašnji radnik s pristupom najosetljivijim delovima centrale otišao da se bori za ID u Siriji.

„Sa saveznicima i partnerima ćemo razmotriti naše kontraterorističke napore da bismo sprečili da najopasnije mreže na svetu dobiju najopasnije oružje na svetu”, konstatovao je američki predsednik u autorskom tekstu u „Vašington postu”.

Obama je o tome razgovarao sa Si Đinpingom, predsednikom Kine, i Fransoa Olandom, predsednikom Francuske, zemlje koja je prošle godine doživela dva velika teroristička napada. Ipak, bilo je vidno odsustvo šefa Kremlja Vladimira Putina, koji je ignorisao poziv, zbog čega je dogovor na globalnom nivou pod velikim znakom pitanja.

Bela kuća insistira na tome da radioaktivni materijal (visokoobogaćeni uranijum, plutonijum) širom sveta nije dobro obezbeđen i da bi ekstremisti mogli lako da ukradu isti ne samo iz nuklearki već i sa mnogih drugih mesta gde se koristi u industrijske ili medicinske svrhe.

Kako prenosi Si-En-En, on se nalazi na hiljadama ne baš sjajno obezbeđenih lokacija u Evropi i lako je od njega napraviti takozvane „prljave bombe”, koje koriste konvencionalni eksploziv da bi raspršile radioaktivni materijal.

Američki stručnjaci predviđaju da će se to gotovo sigurno dogoditi na Starom kontinentu ako mere bezbednosti ostanu iste, a terorizam ojača, pri čemu je džihadistima biti potrebno samo deset grama materijala da razore deset gradskih četvrti i pobiju stotine hiljada ljudi.

Jedno od glavnih Obaminih spoljnopolitičkih obećanja pre nego što je postao šef Bele kuće bilo je smanjivanje nuklearnog materijala, pa čak i „svet bez nuklearnog oružja”, za šta je dobio Nobelovu nagradu za mir samo nekoliko meseci nakon dolaska na vlast.

Zemlje sa najvećim zalihama, SAD i Rusija, jesu se za poslednjih sedam godina obavezale na smanjivanje broja nuklearnih glava, ali su nastavile da razvijaju nuklearni program, pri čemu se njihovi projekti upoređuju sa onima iz hladnog rata. U tom smislu je briga o tome da radioaktivni materijal ne završi u rukama terorista poslednji trzaj nekada ambiciozne Obamine antinuklearne politike. Cilj samita je da ubedi učesnike da moraju da vrše strože kontrole i obuče radnike u nuklearkama kako da spreče krađe.

Primer koji se često pominje jeste Pakistan, zemlja sa nuklearnom oružjem u kojoj deluje više od deset džihadističkih organizacija. Bela kuća smatra da je posebno opasno to što Islamabad u poslednje vreme usavršava malo taktičko nuklearno oružje koje je još lakše ukrasti, podseća „Njujork tajms”.

Materijali poput visokoobogaćenog uranijuma i plutonijuma, koji se koriste za pravljenje nuklearnog oružja, u 96 odsto slučajeva koriste se u vojne svrhe, dok za civilne u samo četiri odsto. Inicijativa protiv nuklearne pretnje, američka organizacija koja prati nuklearno, biološko i hemijsko oružje, objašnjava da uranijum može biti spakovan tako da ne bude veći od kockice čokolade, što ga čini idealnim za krađu.

Zemlje poput Pakistana, Indije, Kine i Japana ne da ne nameravaju da smanje zalihe plutonijuma, već ih i povećavaju.

Sa druge strane, ova američka administracija je uspela da brojne vlade ubedi da se odreknu čak i veoma malih količina nuklearnog materijala. Za vreme Obame planeta je uklonila onoliko uranijuma i plutonijuma koliko bi bilo dovoljno da se napravi sto bombi.

Inicijativa protiv nuklearne pretnje navodi da je i Srbija među zemljama koje su se od 2009. odrekle visokoobogaćenog uranijuma. Na toj listi su, između ostalih, i Ukrajina, Mađarska, Češka, Rumunija i Turska. Ipak, količina koja je ostala u zemljama koje nisu htele da umanje ili unište zalihe dovoljna je da se proizvede još nekoliko hiljada nuklearnih bombi.