Mali akcionari AIK banke nezadovoljni Kostićevom ponudom

Miodragu Kostiću, vlasniku „MK grupe”, na putu da postane stopostotni vlasnik AIK banke isprečili su se mali akcionari. Ovaj biznismen preko svojih kompanija „Sunoko” i „MV investment” ima 91,9 odsto vlasništva. Prema propisima, sa vlasničkim udelom većim od 90 odsto akcija, većinski vlasnik ima pravo prinudnog otkupa akcija. Za dodatne akcije on nudi 1.800 dinara po vrednosnom papiru što je bila cena ponude za preuzimanje u nedavno okončanoj ponudi kojom je ovaj biznismen prešao prag od 90 odsto akcija. Po zakonu mali akcionari moraju da prodaju akcije većinskom po ponuđenim uslovima. Samo u slučaju da su akcije predmet zaloge za neki dug većinski vlasnik ne može da ih otkupi. Mali akcionari nezadovoljni ponuđenom cenom u izvesnom broju slučajeva stavili su zalogu na ovu svoju imovinu kako bi sprečili prinudni otkup.

To više nije dovoljna zaštita. Prošle sedmice Centralni registar hartija od vrednosti (CRHOV) izmenio je propise o zalozi akcija tako što je dozvolio prinudni otkup i založenih akcija.

– Mali akcionari ne žele da spreče ili izbegnu preuzimanje akcija. Problem je niska cena koju većinski vlasnik nudi od 1.800 dinara. Knjigovodstvena je 6.000 dinara – kaže jedan mali akcionar.

Na opasku da po propisima „Sunoko” i „MV investment” nisu dužni da im ponude otkup po knjigovodstvenoj ceni mali akcionari odgovaraju da na sadašnjem nivou niskog prometa na berzi tržišna cena nije merilo fer vrednosti i da AIK banka može da utiče na berzansku cenu. Sve je po zakonu, a mali akcionari su oštećeni. Njihov argument da se radi o nefer ceni je i to da je banka krajem decembra, kada je „MK grupa” postala veliki vlasnik, isplatila dividendu u ukupnom iznosu od oko 25 miliona evra, iako do tada nikada nije bila isplaćivana iole opipljivija dividenda. Oni, inače, najavljuju tužbe, između ostalog i protiv Centralnog registra jer smatraju da je propise promenio u korist većinskog vlasnika, a na njihovu štetu.

U vlasništvu malih akcionara je oko 3,5 odsto akcija, a oko pet odsto čine kastodi zbirni računi. Istorijski najviša cena akcija ove banke bila je 2007. godine i iznosila je 15.829 dinara, a najniža 2009. godine 1.150 dinara . U poslednjoj godini cena se kretala od 1.600 do 2.300 dinara.

Inače, „Sunoko” je 2012. godine dobio dozvolu Narodne banke da stekne 20 odsto akcija. Prvu ponudu za preuzimanje većinski vlasnik dao je 2014. godine po ceni od 1.635 dinara kada je stekao 50,37 odsto vlasništva. Drugi put je to bilo u maju 2015. kada je s ponuđenom cenom od 1.800 dinara stečeno 77,93 odsto vlasništva, a poslednji put pre mesec dana kada je s istom ponuđenom cenom „Sunoko” došao do 91,94 odsto vlasništva. Računa se da je Miodrag Kostić za sve akcije AIK banke platio nešto manje od 130 miliona evra.

Ni „MK grupa” ni AIK banka ni posle nekoliko dana nisu odgovorili na naša pitanja o tome kakav je njihov stav povodom optužbi malih akcionara. Za list „Danas” su istim povodom izjavili:

„Na 35. vanrednoj sednici skupštine akcionara održanoj 25. marta ove godine usvojena je Odluka o sprovođenju postupka prinudnog otkupa akcija, a sve u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Istim zakonom su predviđena prava i obaveze za sve akcionare u sprovođenju ovog postupka. Uvidom u zvaničnu knjigu akcionara, objavljenu na sajtu CRHOV, uočeno je da je broj uspostavljanih zaloga nad akcijama sa broja 15, pre ponude za preuzimanje, narastao na 82, na dan održavanja skupštine akcionara. Zbog sumnje da se radi o manipulativnim radnjama, obavešteni su nadležni organi, radi sprovođenja daljih postupaka na utvrđivanje krivične ili neke druge odgovornosti umešanih.”

I CRHOV smo pitali za mišljenje, a na prozivke malih akcionara „Politici” odgovaraju:

– CRHOV je 18. marta ove godine usvojio izmene i dopune pravila poslovanja u skladu sa mišljenjem Ministarstva privrede o načinu sprovođenja prinudnog otkupa akcija. Ministarstvo privrede je, saglasno odredbama Zakona o ministarstvima, nadležno za izvršavanje zakona iz oblasti privrede i privrednih društava. Komisija za hartije od vrednosti je na usvojene izmene i dopune Pravila poslovanja, u skladu sa Zakonom o tržištu kapitala, dala saglasnost 22. marta 2016. godine. Navedene izmene i dopune Pravila poslovanja stupile su na snagu 22. marta, a odredbe koje se odnose na prinudni otkup založenih akcija primenjuju se od 23. 5. 2016. godine.