Neredi u Pireju i na Hiosu

Od našeg dopisnika

Atina - Migranti, a njih je u Grčkoj 52 hiljada, odbijaju poslušnost. Napuštaju prihvatne centre, ponovo peške idu prema granici, već petnaest dana leže na šinama i blokiraju svaki železnički saobraćaj prema Bugraskoj i Makedoniji. Demonstriraju na ulicama Atine i ostrvskih gradova, kamenuju policiju, traže otvaranje granica, napetost između različitih nacionalnosti dovodi do ozbiljnih sukoba, ima povređenih.

Ono od čega se strahovalo i što se odlagalo, polako se obistinjuje. Grčka će biti primorana da primeni silu ukoliko želi da sačuva kontrolu i spreči nerede ozbiljnih razmera koji prete sa stupanjem na snagu rokova za vraćanje migranata u Tursku. Već u ponedeljak bi, prema sporazumu između EU-Turska trebalo da uz pratnju oficira Fronteksa oko 750 migranata i izbeglica sa grčkog ostrva Lezbos bude transportovano u tursku luku. Prema planu, prvi će biti deportovani migranti iz Avganistana, Pakistana i drugih zemalja čiji se zahtevi za azil smatraju neprihvatljivim.

Grčki parlament je po hitnom postupku uz mnogo otpora i posle burne debate u petak noć izglasao zakon koji predviđa određene izmene i administrativne mere kojima se ubrzavaju rokovi za registraciju i podnošenja zahteva za azil. Praktično, usvajanjem ovog zakona omogućuje se primena sporazuma EU-Turske o vraćanju izbeglica i migranata koji je zaključen u Briselu 20. marta sa ciljem okončanja nekontrolisanog priliva migranata u Evropu. Prema zvaničnim podacima, reč je oko pet hiljade migranata koji su posle ovog datuma, i pored navodno oštre kontrole i prisustva NATO brodova, sa turske obale ušli u Grčku. Samo u protekla 24 sata u  čamcima je doplovilo novih 700 migranata.

Sada predstoji najteži deo posla. Hiljade migranata odbijaju da dobrovoljno uđu u autobuse i budu premešteni u prihvatne centre odakle će neki biti prebačeni u Tursku. Na Hiosu njih 900 su posle međusobnih sukoba u kojima je morala da interveniše policija, srušili ogradu prihvatnog centra i samovoljno krenuli prema luci sa zahtevom da odmah budu prebačeni u Atinu. Objavili su okupaciju luke, nastao je haos, trajekti koji saobraćaju na redovnoj liniji, jednostavno, nisu pristajali i primali nove putnike. Ekipa „Lekara bez granice” odlučila je da napusti ostrvo jer je tokom sukoba između Avganistanaca i Sirijaca demolirana ambulanta, uništen inventar, razgrabljeni lekovi i pričinjena materijalna šteta od 30 hiljada evra. Ovo je samo jedan u seriji slučajeva kada lekari, iz bezbednosnih razloga, odlučuju da napuštaju prihvatne centre i kampove, kao što je bio slučaj u Idomeniju.

Na grčko-makedonskoj granici je 11318 migranata koji odbijaju da uđu u autobuse i budu premešteni na drugu lokaciju. I dalje veruju da će granica biti otvorena jer svakodnevno dobijaju lažne informacije. Kako javljaju grčki mediji, nepoznata lica im ubacuju letke i šalju sms poruke sa detaljnim mapama Albanije preko koje, ako plate 1500 evra, mogu da se dokopaju Italije. Nekoliko stotina migranata objavili su štrajk glađu i usta zatvorili lepljivom trakom.

U Idomeni su, kao i na grčka ostrva u Egeju, upućene dodatne policijske jedinice koje, posle svakodnevnih nereda i međusobnih sukoba migranata, treba da obezbede uslovni red i bezbednost. Broj policajaca se povećava i zbog stupanja na snagu sporazuma o readmisiji koji može da izazove nove nerede ali i zbog odluke vlade da u naredne dve nedelje polako raščisti kamp u Idomeniju i pirejsku luku.

Premijer Cipras je poručio da je vladin prioritet zavođenje reda u pirejskoj luci koja putnicima, kako je rekao „mora da bude vraćena do početka uskršnjih praznika”. Premijer apeluje na akcije bez ikakve primene sile, dakle, na dobrovoljno preseljenje preko pet hiljada migranata i izbeglica iz pirejske luke. Malo je verovatno da će akcija moći da prođe u takvoj atmosferi jer niko od migranata ne namerava da mirno napusti luku. S druge strane, vlada više ne sme da toleriše divljanje migranata koji svakodnevno, u sukobima Avganistanaca i Sirijaca, demoliraju pirejsku luku i dovode u pitanje bezbednost građana u ovom delu Atine. Takođe, prema upozorenju lekara, zbog nehigijenskih uslova ozbiljno raste opasnost od epidemije. Pomoć su otkazali i dobrovoljci koji su danima migrante snabdevali hranom i vodom. Iz razloga bezbednosti, odlučili su da se povuku iz pirejske luke što će, po svemu sudeći, učiniti i lekari dobrovoljci.

Predstavnik za štampu Visokog komesarijata za izbeglice UN poručuje da prema podacima kojima raspolaže, situacija u Pireju i kampovima širom Grčke izmiče kontroli.

„Opasnost od panike i ozbiljnih sukoba sa mnogo povređenih je, nažalost-realnost“, izjavila je Melisa Fleming u Ženevi i podvukla da su neophodne hitne mere grčke vlade.

Novi „udarac u leđa”  Grčkoj je poverljiva informacija evropskih i američkih obaveštajnih službi  i upozorenje da se  „Grčka pretvorila u  vrata za ulazak islamskih  terorista  koji planiraju napade u nizu evropskih gradova”. Prema njihovim informacijama, većina terorista koji su kasnije bili odgovorni za terorističke napade u Parizu i Briselu, prošla je u talasu migranata kroz Grčku koristeći evropske pasoše. U izveštaju se na nefer način govori o tome da Grčka nije meta terorista, ali da je, u isto vreme, politika otvorenih granica koju je propagirala levičarska vlada Sirize, bila poziv za stotine očajnih migranata i izbeglica da uđu u zemlju koju će načiniti centrom iz koga će, kasnije, u Evropu dalje upućivati svoje  fanatične islamistie. U izveštaju se kaže kako su teroristi koji su napali Pariz i Brisel putovali u Grčku i iz nje, planirajući svoje stravične akcije. Podvlači se da su dvojica islamista koji su učestvovali u terorističkom aktu u Parizu bili registrovani od grčke obalne straže blizi ostrva Farmakonisi pre svog puta u Francusku, a da je bombaš-samoubica  iz briselskog metroa, Halid al Bakrau, u julu 2015, iz Belgije preko Italije putovao u Atinu da bi se tamo sreo sa bratom Ibrahimom. Lider pariskog terorističkog akta Abdelslam boravio je u Atini 1. avgusta gde je kontaktirao članove grupe koja je, sa migrantima, direktno stigla iz Sirije.