Niko kao Fidel

Fidel Kastro rodio se 13. avgusta, ali će ove godine Praznik rada, Prvi maj, biti posvećen obeležavanju njegovog 90. rođendana, tri i po meseca ranije. Odluku Radničke centrale Kube podržali su nacionalni sindikati i ona je juče emitovana na radiju. To je prilika da se izraze priznanja „vođi istorijske revolucije i glavnom komandantu Fidelu Kastru Rusu”. U svakom radnom kolektivu podsetiće se na njegove revolucionarne misli i njegovu istrajnu prisnu vezu sa radnicima. Proleteri će na defileima sa raznobojnim zastavama i plakatama takođe zahtevati da se Kubi vrati „nelegalno okupirana teritorija vojne baze Gvantanamo”. Takođe će se zahtevati prestanak ekonomske i finansijske blokade koju su SAD nametnule Kubi.

Nije potrebno da se dobro poznaje kubanski komunistički diskurs da bi se shvatilo šta se Vašingtonu poručuje sa Ostrva, na kome je prvi put posle 88 godina tri dana boravio američki predsednik. Kad je reč o komunističkim dostignućima i unutrašnjem uređenju, ni sadašnji šef države Raul (84) ni njegov stariji brat Fidel (89) ne žele da učine nikakav ustupak američkoj administraciji. Obojica očekuju od SAD da u potpunosti ukinu embargo bez ikakvih dodatnih zahteva. Raul Kastro se, uprkos svom različitom stilu, potpuno slaže sa Fidelom, koga, uostalom, zvanični mediji i dalje zovu komandantom. A komandant je nedelju dana posle Obamine posete oštro osudio njegov govor zamerajući mu što je zanemario kubanska komunistička dostignuća, prenebregao zločine koje je počinio Vašington prema Kubi i koncentrisao se na slatkorečivost od koje Kubanci umalo nisu dobili infarkt.

Da li Kubanci još uvek podržavaju Fidela i Raula Kastra – ili je Barak Obama uspeo svojim šarmom i harizmom da ih potisne u senku? Odgovor na ovo pitanje je potpuno različit u zavisnosti od toga ko se pita.

Američki mediji pozivaju se na rezultate istraživanja koje su sami naručili – i po njima u martu prošle godine 80 odsto anketiranih Kubanaca imaju vrlo povoljnu ili donekle pozitivnu sliku o američkom predsedniku. Daleko manje stanovnika (47 odsto) pozitivno ocenjuje Raula Kastra, dok je samo 44 odsto Kubanaca izrazilo naklonost prema Fidelu. Neki konzervativni krugovi u Americi smatraju da se Fidel namerno pritajio za vreme Obamine posete i sačekao da prođe nedelju dana od njegovog odlaska, pre nego što je osuo tiradu na američkog predsednika. Navodno je hteo da pomogne bratu kako bi se odnosi što više popravili, a potom je i on morao da kaže šta stvarno misli. Vašington takođe smatra da je govor Baraka Obame zadivio Kubu. Zameraju Havani što nije uživo emitovala i zajedničku konferenciju za štampu, na kojoj su američki novinari pitali Raula Kastra oko političkih zatvorenika, a on se nije snašao.

Ako je suditi po kubanskim zvaničnim medijima, mnogi novinari se slažu sa stavom Fidela Kastra. Predsednik Amerike nema pravo da drži „propovedi o kapitalizmu” a da u obzir ne uzme šta je sve postigla Kuba u komunizmu. Tu se pre svega ističe zdravstveno osiguranje za sve stanovnike, obrazovanje, kultura…

Neočekivano priznanje o „zločinima Amerike prema Kubi u poslednjih 50 godina” došlo je sa američkog sajta „Salon”, koji je poznat po svojim liberalnim stanovištima u vezi sa američkom politikom.

Pod naslovom „Fidel Kastro je u pravu Amerika je činila zločine na Kubi”, autor teksta konstatuje da je lider kubanske revolucije bio odviše blag u svom komentaru povodom posete američkog predsednika. „Salon” u američke zločine ubraja nasilnu invaziju na Kubu kada je stradalo više stotina ljudi, više od 600 pokušaja ubistva kubanskog rukovodstva, „milijarde prikrivenih operacija usmerenih na izazivanje gladi i očaja, kako bi se svrgla vlast u Havani”.

„Od 1959, kada su revolucionari svrgli sa vlasti brutalni desničarski režim diktatora Fulgensija Batiste, koji su podržavale SAD, Vašington je vodio politiku protiv Kube, čije je pravo ime, po bilo kojoj relevantnoj definiciji, terorizam”, piše „Salon”, citirajući reči Noama Čomskog koji je američku politiku prema Kubi nazivao terorističkom kampanjom i „zločinačkim terorističkim ratom”.

Na sličan način u zvaničnim kubanskim medijima govori se o prošlosti, za koju Obama kaže da je treba ostaviti iza sebe.

Manje se sa obe strane pominju očekivanja od Sedmog kongresa KPK koji počinje za dve nedelje, na kome će većina delegata biti ispod 60 godina. To je znak da generacija revolucionara odlazi u penziju, što je najavio i Raul Kastro koji se povlači sa dužnosti šefa države 2018. godine. Pojedini mlađi komunisti tražili su da se kongres odloži jer se o dokumentima nije raspravljalo na širokim kružocima u bazi. To se očigledno neće desiti. Ali organizacije disidenata predstavile su svoju platformu u Madridu za sledeće predsedničke izbore  2018. godine. Oni pripremaju kampanju za promenu izbornih zakona na Kubi i traže da se za svako mesto kandiduje više kandidata.

Do tada, Fidelov rođendan slaviće se i za Prvi maj, iako je rođen tek na kraju leta. Uz to, po znacima iz Havane i Vašingtona, na delu je zamrzavanje otopljavanja odnosa između dve zemlje, dok u SAD ne prođu izbori.