Bramerc: Haško tužilaštvo nije antisrpsko

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc kritikovao je juče oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i najavio da će Tužilaštvo analizirati da li je Veće sudija napravilo značajne greške. „Imamo 30 dana da podnesemo žalbu, ali ćemo sigurno pre tog roka doneti našu odluku”, najavio je on u intervjuu bečkom dnevniku „Prese”, negirajući da je Tužilaštvo loše pripremilo optužnicu.

„Zasigurno nismo loše pripremili optužnicu. Jeste li imali prilike da vidite i suprotstavljeni stav italijanskog sudije (Flavije Latanci)?”, upitao je Bramerc.

On je istakao da je sudija Latanci bila mišljenja da su zločini Šešelja dokazani i da je kazna opravdana, što je suprotno od onoga što je utvrdilo drugo dvoje sudija.

„Neće vas čuditi što ne delim mišljenje te dvojice sudija”, naglasio je on, rekavši da su sudije iznele činjenice na način koji je u „flagrantnoj” suprotnosti sa onim kako posmatramo ratove u Hrvatskoj i BiH, preneo je Tanjug.

„Imam problem s tim kad sudije ocenjuju da su Šešeljevi borci samo pomagali svojim ljudima i da nisu počinili krivična dela, da nije bilo proterivanja, nikakvih planiranih i sistematskih napada na civile. To jednostavno ne odgovara istini da su ljudi samo iz humanitarnih razloga autobusima premeštani u druge delove. Zbog toga ćemo najverovatnije podneti žalbu na presudu”, objasnio je Bramerc.

Dalje je kritikovao što su sudije utvrdile da su Šešeljevi govori mržnje, to jest navođenje na krivična dela, samo služili motivaciji sopstvenih trupa.

„Ako se polazi od toga da nije bilo nikakvog konflikta, kao i da zločini nisu bili zločini, onda je, naravno, teško nekoga osuditi kao glavnog odgovornog. Mi ćemo analizirati da li Veće sudija nije počinilo značajne greške”, naglasio je Bramerc.

On je odbacio tvrdnje da je Tužilaštvo antisrpsko, rekavši da je u postupku protiv Šešelja od samog početka bilo brojnih teškoća.

„Postupak je na početku odugovlačen zbog Šešeljevog štrajka glađu, jer je želeo sam da se brani. To je prihvatila druga instanca, što je dovelo do daljih problema. Šešelj je tri puta osuđivan zato što je navodio imena zaštićenih svedoka. Protiv tri njegova saradnika još je u toku postupak zbog manipulacije dokazima. Srpske vlasti morale su još pre godinu dana da ih uhapse i pošalju u Hag. Oni su osumnjičeni da su vršili pritisak na svedoke”, istakao je Bramerc.

On je poručio da se sudijama mora postaviti pitanje zašto je suđenje Šešelju trajalo 13 godina, navodeći da je poslednji svedok Tužilaštva saslušan 2010. godine, a postupak zaključen 2012.

„Od tada smo čekali na odluku sudija. Objavljivanje presude bilo je najavljeno za oktobar 2013, ali je potom jedan od trojice sudija zamenjen, te je nakon toga Veću u novembru do sada trebalo vremena da dođe do ove presude. Ne verujem da se Tužilaštvu nešto može prebaciti”, uveren je Bramerc.

Upitan da li je predsedavajući Veća sudija Žan-Klod Antoneti bio pristrasan, on je kazao da ne želi da se o tome izjašnjava, te da ne želi da kritikuje sudije, jer to ne bi bilo prikladno.

Bramerc je kazao da deli frustraciju žrtava zbog oslobađajuće presude Šešelju.

„Naravno da bih želeo da u žalbenom postupku realnost ratova ponovo bude priznata. Međutim, još imamo suđenje protiv Ratka Mladića, koje bi trebalo da bude zaključeno na leto, s presudom iduće godine”, zaključio je Bramerc.

Osim procesa Vojislavu Šešelju, još jedan slučaj pred Tribunalom se dodatno zakomplikovao – suđenje bivšem političkom lideru Srba u Hrvatskoj Goranu Hadžiću suspendovao je na neodređeno vreme zbog njegovog zdravstvenog stanja. Kako je prenela Beta, Hadžićev advokat Zoran Živanović naveo je da je ova odluka doneta 24. marta, istog dana kada je prvi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prvostepenom presudom osuđen na 40 godina zatvora.

Živanović je dodao da nije obavešten da se Tužilaštvo, koje je imalo rok do četvrtka, žalilo na tu odluku. Hadžićev advokat dodao je da odluka Tribunala znači da će suđenje, započeto u oktobru 2012. godine, biti nastavljeno ukoliko se zdravstveno stanje optuženika poboljša.

Hadžić (57) se tereti za progon Hrvata na rasnoj, verskoj i političkoj osnovi, za istrebljenje, ubistva, nezakonito pritvaranje, mučenje, nečovečna dela, deportaciju i prisilno premeštanje u periodu od 1991. do 1993. godine u istočnoj Slavoniji i Kninskoj krajini.

Hadžića su, kao poslednjeg optuženog u bekstvu, vlasti Srbije uhapsile u leto 2011. Suđenje je počelo u oktobru 2012. i prekinuto u oktobru 2014. godine, kada mu je pozlilo u sudskom pritvoru. Odbrana je tada precizirala da Hadžić boluje od tumora i da je bolest „u završnoj fazi”.

Linta: Karamarko javno hvali proterivanje Srba

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta optužio je juče zamenika predsednika Vlade Hrvatske Tomislava Karamarka da „javno hvali” proterivanje Srba u akciji „Oluja” 1995. godine.

Linta je u saopštenju ocenio kao „skandaloznu” izjavu Karamarka da je hrvatski narod pokazao šta misli o ideji velike Srbije akcijom „Oluja” 1995. godine. „Neverovatno je da Karamarko javno hvali proterivanje preko 220.000 Srba u zločinačkoj akciji ’Oluja’ i krajiške Srbe povezuje sa idejom velike Srbije. Srbi su uzeli oružje u ruke 1991. godine da se brane od proustaškog režima Tuđmana čiji je cilj bilo stvaranje hrvatske države bez ili sa što manje Srba”, kazao je Linta.

Vicepremijer Hrvatske i lider Hrvatske demokratske zajednice Tomislav Karamarko izjavio je u petak da Hrvatska želi dobre odnose sa Srbijom, ali i da je haška presuda lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju sramotna. „Kakva velika Srbija? To se ne tiče samo njih i njihovih želja ili onih koji tamo tako misle, to je stvar hrvatskog naroda, koji je rekao šta misli o velikoj Srbiji i pokazao to i 5. avgusta (1995. godine)”, rekao je Karamarko, prenosi Beta.

Izetbegović: Ne napadamo crkve kao što neki napadaju džamije

Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović izjavio je da premijer Srbije Aleksandar Vučić nije tražio da se sastane s njim tokom predstojeće posete Mostaru i da za sada nema predloga za održavanje takvog susreta, dodajući da su Bošnjaci i dalje spremni na razgovor sa Vučićem.

U intervjuu za N1, na konstataciju novinara da je Vučić kazao da više neće govoriti o Bosni, Izetbegović je podsetio da je bilo zločina na svim stranama, ali da je on spreman na razgovor. „Ako je Vučićeva ruka pružena i dalje želi razgovarati s Bošnjacima, mi smo tu. Samo mi sebe nećemo redukovati, tragaćemo za pravdom do kraja i neka to ne očekuje od nas”, poručio je Izetbegović.

Izetbegović kaže da Vučić nije tražio da se sastane s njim u Mostaru. „Pristao bih na sastanak i tada bi trebalo iskreno da razgovaramo. Vreme je pred nama. Radićemo na pomirenju. BiH nikome neće dopustiti šta je njeno pravo, šta sme a šta ne, da nas upozoravaju... Bićemo, koliko god budemo mogli, faktor koji stabilizuje situaciju na Balkanu”, naveo je on.

Izetbegović je kazao da će odnosi Srbije i BiH ići nabolje, jer ne postoji druga alternativa. „To je potreba i interes i država i naroda. Šta je alternativa? Neki novi konflikt koji neki pokušavaju da izazovu. To nije naša strana sasvim sigurno. Mi tragamo za pravdom, i to je sve. Mi se ne postrojavamo, ne urezujemo krstove po ljudima, ne napadamo crkve kao što neki napadaju džamije”, tvrdi Izetbegović u ovom intervjuu, prenosi Tanjug.