Brišemo prašinu sa lokalne tradicije

Sombor je u znaku festivalske atmosfere, jer od danas do devetog aprila traju Somborske muzičke svečanosti, poznatije kao „Somus”, koje će biti održane u tamošnjem Narodnom pozorištu. Umetnički direktor festivala je pijanista Mihajlo Zurković koji govori o selekciji i podseća na istorijat ove muzičke smotre.Somus je zaživeo šezdesetih, ugasio se krajem osamdesetih, a obnovljen 2012. godine. Na koji način se festival razvija od vašeg mandata 2011?

Još 1961. godine, pijanista Dušan Trbojević je pre Bemusa i Nomusa osnovao Somborske muzičke svečanosti koje su za svoju najvažniju misiju imale vaspitanje publike, ne samo kroz gostovanja umetnika, već i kroz pripremanje školske dece za koncerte u saradnji sa gostima festivala. Tu prosvetiteljsku ulogu neguje i novi Somus i poslednjih pet godina ponovo neguje novu publiku zajedno sa onom koja se seća „zlatnih dana” kada je mali grad kao Sombor imao ne samo fantastičan hor već i svoj simfonijski orkestar. Zato je i moto novog Somusa „Od juče. Ka sutra” – s jedne strane neka vrsta brisanja prašine sa naše lokalne muzičke tradicije, njeno preispitivanje i otvaranje ka svetu, a sa druge, osavremenjavanje pristupa samom koncertu, korišćenje modernih medija, razmišljanje kuda dalje.

Ovogodišnji festival nudi i džez, dečje koncerte, kamernu muziku. Čime ste se rukovodili pri selekciji?

Od prošle godine, moja supruga i naša poznata pijanistkinja Lidija Bizjak se pridružila festivalu naročito u njegovom idejnom delu i njeno dugogodišnje iskustvo sa najrazličitijih svetskih festivala mi je veoma dragoceno. Od tada smo pokrenuli ciklus posvećen našim savremenim kompozitorima koji i kroz razgovor i kroz svoja dela u intimnoj atmosferi približavaju svoju muziku najrazličitijoj publici, i ove godine ugostićemo Isidoru Žebeljan. Program za najmlađe je zaživeo 2015. sa „Karnevalom životinja” Sen-Sansa, a sada spremamo „Peću i vuka” Prokofjeva, oba u saradnji studenata novosadske Akademije umetnosti i somborskog pozorišta. Na Somusu će Bojan Zulfikarpašić sa saksofonistom Žulijanom Luroom premijerno u Srbiji predstaviti njihov novi album, a na otvaranju kamernu muziku izvešće kvartet Beogradske filharmonije i klarinetista Ognjen Popović. Najveća gužva na sceni biće na koncertu sa četvoro solista na klaviru uz novosadsku Kameratu akademiku: Ratimir Martinović, Lidija i Canja Bizjak i ja. Na festivalu majstorski kurs drži Žak Ruvije, jedan od najcenjenijih svetskih pijanističkih pedagoga, koji će osam dana raditi sa 20 naših mladih pijanista i sa najboljima od njih nastupiti na koncertu osmog aprila.

Kakav je položaj klasične muzike u unutrašnjosti Srbije i šta festivalska atmosfera znači za Sombor?

Naša zemlja, kao i sve duboko centralizovane, a pri tom i ekonomski nestabilne zemlje, pati od nemaštine i nebrige za kulturu u manjim sredinama. Sombor ima tu sreću da ima jedno od najboljih pozorišta u zemlji, a Somus mu vraća i muzički sjaj koji je imao polovinom prošlog veka. Pre pet godina, plašili smo se za posećenost svakog koncerta iako smo imali umetnike kao što su Stefan Milenković, Saša Madžar, Kemal Gekić, Edin Karamazov, Rita Kinka, Ivana Stefanović ili Katarina i Ljubiša Jovanović. Ipak prošle godine smo za koncert Nemanje Radulovića i Mata Bekavca morali da dodajemo više redova stolica na scenu za publiku koja je na festival dolazila i iz Beograda i Novog Sada.

Uspevate da ugostite poznata imena naše i evropske scene. Šta biste voleli da ostvarite u budućnosti?

Somus pravi ravnotežu između domaćih i stranih umetnika različitih generacija negujući različite vidove koncerata: od solističkih resitala preko kamernih ansambala do horske muzike i džeza. Od samog početka grad Sombor i Kulturni centar „Laza Kostić” su nam najveća podrška, potom i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i od prošle godine i Francuski institut u Srbiji. Želja nam je da Somus bude inspiracija za organizovanje koncertne sezone preko cele godine kako bi muzika, kao i pozorište, bila aktivni učesnik kulturnog života u jednom od naših najlepših gradova.

Muzika Isidora Žebeljan

U utorak, petog aprila, u somborskom pozorištu biće priređen koncert s muzikom Isidore Žebeljan. Reč je o kamernim svitama za različite ansamble, nastalim od Isidorine muzike pisane za pozorište.

– Biće tu kompozicije „Leons i Lena”, „Čudo u Šarganu”, „Mišolovka”, „Suze su o.k. ”, „Leda”, „Tri kozja uveta”, „Nevjesta od vjetra”. To su muzike koje su stvarane u jednom čudnom, crno-belom vremenu, 90-ih, kada je beznađe obeležavalo život, ali je duh, zahvaljujući ostacima kulturnog i moralnog smisla iz prethodnog, jugoslovenskog vremena, bio živ i lucidan – nadahnjivao je život bez straha. Da li je takav život u Srbiji danas moguć? Zapravo, te muzike su izraz moje najčistije ljubavi prema životu i umetnosti – kaže Isidora Žebeljan. Publika će čuti i delo „Umbra” za solo klavir, iz 1987, ili Nove Ladine pesme bez reči, za engleski rog i harmoniku, muziku koja se često izvodi, u najrazličitijim ansambalskim verzijama od dua do simfonijskog orkestra. Na koncertu učestvuju: Aneta Ilić, sopran, Mirjana Nešković, violina, Borislav Čičovački, oboa, engleski rog, okarina, Bojana Stanković, klavir, Aleksandar Stefanović, harmonika, Nataša Petrović, viola, Boban Stošić, kontrabas, i Miroslav Karlović, udaraljke. Na koncertu će biti puštani i snimci inserata iz opera Isidore Žebeljan, kao i ekskluzivni snimak kompozicije „Zujte strune”, metamorfoze na teme iz Mocartove „Čarobne frule”, za simfonijski orkestar, koja je, kao narudžbina Festivala u Bregencu, bila izvedena na otvaranju ovog festivala 2013, u izvođenju Bečkih simfoničara i dirigenta Pola Danijela.