Sanja Ričarda Trećeg u Rusiji

Mladi Đorđe Stojković samo što je diplomirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi Dragana Petrovića Peleta, počeo je da gradi svoju pozorišnu karijeru. Tako smo tokom protekla tri meseca imali priliku da ga vidimo u žanrovski različitim predstavama. Najpre u mjuziklu „Slatka Čeriti” u režiji Mihaila Miša Vukobratovića na sceni Pozorišta na Terazijama, a nedavno i u predstavi „Zvezdarski vitez” u režiji Đurđe Tešić u pozorištu „Boško Buha”. Treću pozorišnu premijeru u ovoj godini imao je sredinom marta u Narodnom pozorištu u Nišu. Pored Stojkovića u glumačkoj ekipi su i Anđela Jovanović, Miodrag Dragičević, Mihajlo Jovanović okupljeni oko trupe „Kolektiv”. Reč je o rimejku predstave „Hoćete li da se igramo” po tekstu Marsela Ašara, koju su svojevremeno izvodili članovi trupe „Kuguar”.

I dok je u mjuziklu „Slatka Čeriti” osvajao publiku likovima: Mladog policajca, Mladog ljubavnika i Batlera, u predstavi za decu „Zvezdarski vitez” tumači lik Gvozdena, ne baš bistrog prestolonaslednika grada Taurunuma.

– Gvozden mi je jedan od prvih negativnih likova u karijeri. On je oličenje lenjosti, prljave igre, podmuklosti, bezobrazluka i nevaspitanja. Na kraju predstave on ne doživljava katarzu, niti bilo kakvo prosvetljenje. Ne postaje dobar, ne shvata svoje greške i ne menja se. Baš iz tog razloga sam se svim snagama trudio da taj lik publici, pogotovo onoj najmlađoj, dočaram u potpunosti. Da im pokažem i naučim ih kroz lik Gvozdena kako ne treba da se ponašaju i žive. Ako primetim bar kod jednog mališana da se to desilo, onda ću znati da svoj posao radim kako treba, kaže naš sagovornik.

To nije sve. Neumornog Stojkovića u narednom periodu očekuje rad na novim projektima. Jedna od glavnih uloga u trećoj sezoni serije „Vojna akademija”, u režiji Dejana Zečevića, ali i angažman u seriji „Komšije” u režiji Milana Karadžića. Koliko je delikatno mladom glumcu da se izbori za mesto pod beogradskim glumačkim nebom, pitali smo našeg sagovornika

–Jako je teško. Zato se rukovodim devizom koju su nam rekli na početku studija: dar jednako rad. Ništa nam ne vredi talenat ako ne radimo na njemu i ne pokušavamo da na bilo koji način proširimo dijapazone, mogućnosti. Ne misli toliko da li ću imati posla ili ne. Trudim se pre svega da uživam u tome što radim. Da ono što dobijem kao zadatak uradim sa svom snagom srca. Bitno je i da poznaješ ljude, da stvaraš kontakte i da si u njihovom okruženju da bi te imali u vidu za neke projekte, kaže Stojković i dodaje:
– Kada radim svoj posao punom snagom, sa angažmanom, voljom, i ljubavlju i kada se osetim da sam po završetku predstave dao sve od sebe za mene ne postoji veća nagrada. Tada imam osećaj da je to svako na svetu video i osetio. Voleo bih da do kraja karijere odigram Šekspirovu dramu „Ričard Treći” i, naravno, da budem u glavnoj ulozi. Takođe bih voleo da radim u Rusiji, ruski jezik već uveliko učim, da snimam filmove, serije, ali i da zaigram u makar jednoj predstavi Boljšoj teatra, kaže Stojković.