Haška hronika

Haški tribunal osnovan je 25. maja 1993. godine, Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Tog dana usvojen je Statut, kojim je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavljen kao ad hok sud, na osnovu Glave sedam Povelje UN, kao prinudna mera u cilju zaštite međunarodnog mira i bezbednosti.

*
Prvi pretres u sudnici Haškog tribunala održan je 8. novembra 1994, u slučaju Duška Tadića, koji je proglašen krivim i osuđen na 20 godina zatvora, a kaznu je izdržavao u Nemačkoj. Danas je na slobodi.

*
Prva presuda doneta je protiv Dražena Erdemovića, vojnika Vojske RS, koji je krajem novembra 1996. godine osuđen na deset godina zatvora, a godinu i po kasnije, odlukom Žalbenog veća, na pet godina.

*
Savet bezbednosti UN odlučio je krajem 2010. godine da do 31. decembra 2014. moraju da se okončaju svi haški predmeti, a da će posle toga preostali postupci biti preneti na Međunarodni rezidualni mehanizam Haškog tribunala, odnosno prepušteni nacionalnim pravosuđima.

*
Srbija je u Hag isporučila ukupno 46 optuženika

*
Sredinom 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, Tribunal je podigao prvu optužnicu protiv jednog aktuelnog šefa države – predsednika SRJ Slobodana Miloševića, tereteći ga za zločine na Kosovu i Metohiji. Milošević je preminuo u zatvorskoj jedinici Tribunala, 11. marta 2006.

*
Jedina žena koju je Tribunal optužio i osudio jeste Biljana Plavšić, bivša predsednica RS. Ona je, posle nagodbe sa Tužilaštvom, 2003. osuđena na 11 godina zatvora. Dve trećine te kazne je odslužila, u Hilsenbergu u Švedskoj. Na slobodi je od oktobra 2009. godine. Sa Tužilaštvom se, pored Plavšićeve, nagodilo još 19 optuženih, među kojima Milan Babić, Dražen Erdemović, Dragan Zelenović, Damir Došen, Dragan Nikolić...

*
Na najstrožu, doživotnu kaznu robije, Tribunal je osudio komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića, Milana Lukića, Vujadina Popovića, Ljubišu Bearu i Zdravka Tolimira.

*
Osuđeni Srbi izdržavaju kaznu zatvora u 12 od ukupno 17 država sa kojima je Haški tribunal potpisao sporazume o izdržavanju kazni. Pravosudnim organima država bivše Jugoslavije, uglavnom BiH, Tribunal je ustupio na procesuiranje 11 optuženih.

*
Gotovo svi koji su se našli na optužnici Haškog tužilaštva (više od 150 ljudi), proveli su bar nekoliko meseci u pritvoru u Sheveningenu, dok su pojedini pritvorenici, kao što je Veselin Šljivančanin, u njemu čak izdržali i kaznu – od deset godina (oslobođen je posle dve trećine odslužene kazne).

*
Jedini pritvorenik koji nikada nije zatražio privremeno puštanje na slobodu jeste lider srpskih radikala Vojislav Šešelj, koji je u pritvoru Haškog suda boravio skoro 12 godina, od februara 2003. do decembra 2014.

*
Haški tribunal ne razdvaja pritvorenike po nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti, tako da se u zajedničkim prostorijama sreću pritvorenici iz različitih delova bivše Jugoslavije, pa čak i nekadašnji zakleti „neprijatelji”.

*
Statistika Tribunala pokazuje da je prosek starosti pritvorenika gotovo duplo veći od proseka u nacionalnim zatvorima u svetu i iznosi 57,4 godine, kao i da pritvorenici najviše boluju od srčanih tegoba, izazvanih što niskim, što visokim krvnim pritiskom – njih čak 66 odsto.

*
Pre nego su stigli u Tribunal, umrlo je devet osumnjičenih, od kojih sedam Srba. Nakon prebacivanja u Sheveningen umrlo je sedam osoba, od kojih su šest Srbi. Umrli su Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Mehmed Alagić, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Momir Talić i Zdravko Tolimir. Miroslav Deronjić umro je u zatvoru u Švedskoj.