U borbi za prava studenata ne prihvata ne kao odgovor

Kada su prestonički visokoškolci saznali da je predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu oštetio kasu ove institucije, nije bilo dvoumljenja. Odmah je smenjen. Visokoškolski parlamentarci u saradnji sa kolegama ubrzo su usvojili znatno striktnija pravila o trošenju zajedničkog novca. Donet je i novi, precizniji poslovnik njihovog parlamenta. U ovim poslovima koji su zahtevali mnogo energije i kucanje na brojna vrata posebno se istakla Marija Radovanović, studentkinja arapskog jezika na Filološkom fakultetu – tada član parlamenta, a od 1. oktobra student prorektor Univerziteta u Beogradu.

– Razgovarajte sa Marijom, ona je neverovatna osoba. Ima sjane ideje i ne prihvata ne kao odgovor – javili su se našoj redakciji visokoškolci Beogradskog univerziteta koji su juče svečano obeležili svoj dan. Poželeli su da Marija, povodom 4. aprila, za njih veoma značajnog datuma, predstavi male pobede koje su u borbi za svoja prava izvojevali u prethodnih 12 meseci, ali i da ukaže na nevolje sa kojima se i dalje susreću.  

Prvi krupan problem sa kojim se Marija suočila kada je stupila na najvišu funkciju na kojoj može da se nađe jedan visokoškolac bio je obezbeđivanje minimum šest ispitnih rokova.

– Godinama postoji tendencija da se smanji broj rokova, ali mi smo rešili da pokušamo da to promenimo. Rektor nas je prvi od celog rektorskog kolegijuma podržao. I dalje nismo bili sigurni da ćemo uspeti jer smo na Senatu univerziteta, u kom su dekani svih naših fakulteta, morali da obezbedimo apsolutnu većinu da bi naš predlog prošao – ističe Marija.

I uspeli su. Studenti imaju mogućnost polaganja ispita u šest rokova. Za slavlje nije bilo vremena. Usledilo je donošenje novog Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti studenata.

– U prethodnom pravilniku iz 2007. bilo je mnogo nedefinisanih stvari. Tražili smo, pre svega, da se utvrde kazne za autore plagijata. Nije bilo rešeno ni pitanje kažnjavanja za varanje na ispitima novim tehnologijama pa smo tražili da se i to nađe u pravilniku – navodi Marija kojoj, kao i njenim saradnicima, tek predstoji veliki posao.

U maju u dvorištu Rektorata biće priređen sajam na kome će kulturni centri, škole stranih jezika i predstavnici ambasada studentima predstaviti svoje master i doktorske studije, letnje kampove, kurseve stranih jezika u inostranstvu... U planu je i umrežavanje svih glasila beogradskih fakulteta kako bi konačno do svih visokoškolaca na vreme stizale važne informacije. Uskoro bi trebalo da zaživi i volonterski centar, priča Marija. Tu bi se prijavljivali studenti sa svih fakulteta koji bi bili pozivani kad se ukaže potreba. 

Ali, šta još treba da se uradi kako bi 98.000 studenata Beogradskog univerziteta bili zadovoljniji uslovima studiranja 4. aprila 2017?

– Važan zadatak je reevaluacija opterećenja studenata kako bi se utvrdilo koliko se na svakom studijskom programu uči i koliko se vremena izdvaja za dobijanje jednog boda. Potrebna je i uporedna analiza naših studijskih programa sa onima u zemljama potpisnicama Bolonjske deklaracije, da bi se utvrdilo koliko su naši programi zastareli i da bi se uradili udžbenici za sve predmete jer za mnoge trenutno ne postoje – kaže Marija.

Zajedno sa kolegama bori se da za upis o trošku budžeta ostane 48 poena, a ne 60 koliko se sada predlaže. Problem je što je raspuštena skupština i što nemamo kome da se obratimo za izmenu i dopunu zakona, ali i to što studenti našeg univerziteta u pripremi novog zakona o visokom obrazovanju nemaju legitimne predstavnike. U tome učestvuju studenti Studentske konferencije univerziteta Srbije, u kojoj nas predstavljaju osobe koje smo smenili, a čiju smenu SKONUS nije prihvatio, naglašava Marija.