Dok Zagreb, po drugi put za manje od mesec dana, deli lekcije Beogradu zbog navodno lošeg odnosa prema hrvatskoj nacionalnoj manjini, dotle se nova hrvatska vlast suočava s teškim optužbama tamošnje jevrejske zajednice, koja ih optužuje za relativizaciju i revitalizaciju ustaštva. To je i jedan od razloga zbog koga Jevreji neće ove godine učestvovati na komemoraciji žrtvama koncentracionog logora Jasenovac. Kako je juče saopštila Koordinacija Jevrejskih opština u Hrvatskoj, oni će bojkotovati tu manifestaciju koja se održava pod državnim pokroviteljstvom.

„Koordinacija je donela odluku da ne učestvuje na komemoraciji žrtvama logora Jasenovac koju svake godine organizuje Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac. Razlog tome je neslaganje s politikom nečinjenja u odnosu na izmene muzejske postavke, odlaganje imenovanja Saveta JUSP Jasenovac i dnevnopolitička događanja vezana za relativizaciju i revitalizaciju ustaštva”, poručili su iz ove organizacije. Najavili su da će 71. godišnjicu proboja zatvorenika iz koncentracionog logora Jasenovac organizovati sami, u skladu sa jevrejskom tradicijom.
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Miro Kovač je, da podsetimo, prekjuče ponovio da Hrvatska insistira na stavu da Srbija mora da promeni zakon o kažnjavanju ratnih zločina i da obezbedi prava za hrvatsku manjinu do zaključenja pristupnih pregovora sa Srbijom.

„U suprotnom, pregovori neće biti zaključeni”, upozorio je Kovač.

Hrvatska je, međutim, u mnogo slučajeva pokazala da ona ima u najmanju ruku problematičan odnos prema manjinskim zajednicama. Najsvežiji primer su Jevreji, ali možda još su još i češći slučajevi lošeg tretmana srpske manjine. Možda bi se kao jedan od poslednjih primera mogla navesti sahrana četvorice pakračkih episkopa 22. februara ove godine, kada je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović kao svog izaslanika na ovaj događaj, kome je prisustvovao vrh Srpske pravoslavne crkve, poslala ministra kulture Zlatka Hasanbegovića, iako su se u javnosti pojavljivale njegove proustaške izjave.    

Hrvatski državni vrh nije se oglašavao ni kada su krajem januara u Zagrebu protestovali desničari zbog oduzimanja frekvencije televiziji Z1, čiji je voditelj Marko Jurič upozorio građane da ne šetaju u blizini sedišta SPC u Zagrebu, „jer bi im decu četnik mogao zaklati”. Među demonstrantima koji su odneli četničku kapu Mirjani Rakić, predsednici Agencije za elektronske medije koja je privremeno zabranila rad ove televizije, čuli su se povici „Za dom spremni”.  

Zagreb je, međutim, vrlo osetljiv kada je u pitanju položaj hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, dok u Beogradu kažu da nema nikakvog osnova za brigu. Hrvatska je, kako kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, daleko od toga da može da deli lekcije Srbiji o položaju nacionalnih manjina, „imajući u vidu sve ono što je srpski narod u Hrvatskoj proživeo u poslednjih 10–20 godina, da ne govorimo o Drugom svetskom ratu”. On kaže da je Srbija spremna da probleme rešava dijalogom, ali da nije spremna ni za kakva ucenjivanja od Hrvatske.

„Sve u svemu, to su besmislene pretnje Hrvatske i siguran sam da neće naići na podršku nijedne države članice Evropske unije”, uveren je Dačić, uz podsećanje da je Hrvatska pre nekoliko godina u Saboru donela deklaraciju po kojoj bilateralni odnosi i bilateralne teme neće ugrožavati njene odnose sa Srbijom i usporavati evropske integracije Srbije.

Ovu situaciju i ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović ocenjuje kao neobičnu. Ona naglašava da je reč o kriterijumima za otvaranje poglavlja za koje je 27 država EU, izuzev Hrvatske, reklo da su ispunjeni.

„Stvarno je prilično neobično i, rekla bih, nesvrsishodno da u takvoj situaciji počinjemo da govorimo o nečijim uslovima za zatvaranje dva najvažnija poglavlja, koja se po novim pravilima prva otvaraju i poslednja zatvaraju”, kaže Joksimovićeva za „Politiku”.

Potpredsednik spoljnopolitičkog odbora Sabora i donedavni zamenik ministra spoljnih poslova Hrvatske Joško Klisović tvrdi da Hrvatska neće odustati od deklaracije koju Dačić spominje i da neće stopirati bilo kog suseda na putu ka članstvu u EU zbog bilateralnih pitanja. On, međutim, opravdava poteze nove hrvatske vlasti, objašnjavajući za „Slobodnu Evropu” da pitanja manjina i sprovođenja međunarodnih ugovora kojim su garantovana njihova prava nisu samo pitanja bilateralnih odnosa nego i pitanja pravne sigurnosti, to jest pravne države.

Šefica srpskog pregovaračkog tima Tanja Miščević naglašava da rasprava o poglavljima 23 i 24 tek predstoji, što znači da Hrvatska može da iznese svoje mišljenje o pripremljenom izveštaju. Prema njenim rečima, ove nedelje sledi razgovor koji bi trebalo da rezultira time da Srbija do kraja juna otvori poglavlja 23 i 24.    

Kako je juče rekla, hrvatski zahtevi se odnose na zatvaranje pregovaračkih poglavlja, a do toga ima još mnogo koraka. Ona je naglasila da su u pripremljenim dokumentima sadržana neka rešenja koja se tiču univerzalne jurisdikcije i učešća hrvatske nacionalne manjine u zakonodavnim telima u Srbiji.

Kako sada stvari stoje, male su šanse da predstavnici hrvatske nacionalne manjine dobiju zagarantovana mesta u Skupštini Srbije. Kako je više puta istaknuto, to bi otvorilo i pitanje mandata za ostale nacionalne manjine, što bi bilo tehnički teško izvodljivo. Važeći propisi predviđaju prirodni prag za ulazak u parlament za manjine, što znači da im je, pri prosečnoj izlaznosti od 3,5 miliona birača, za jedan mandat potrebno oko 15.000 glasova, pa se u Beogradu procenjuje da ne bi trebalo da imaju problema da na ovaj način uđu u parlament.

Objašnjavajući zašto Hrvati ne koriste prirodni prag, Josip Juratović, poslanik u Bundestagu, poreklom iz Hrvatske, nedavno nam je, međutim, rekao da je taj prag gotovo nemoguće proći.

„Hrvati u Srbiji sa svojih 57.900 ljudi čine 0,81 odsto stanovništva, pa je prirodni prag je gotovo nemoguće preći, što bi, istini za volju, i Srbima u Hrvatskoj bilo teško da pređu, iako čine 4,4 odsto društva. Zato se Hrvatska s pravom odlučila da se garantuju poslanička mesta za manjine”, zaključuje Juratović.

Istovremeno, Srbi u Hrvatskoj imaju garantovana tri poslanička mesta u Saboru, a njihovi predstavnici biraju se sa posebne liste.

Odnosi sa Srbijom se u Hrvatskoj, prema mišljenju Ivice Dačića, očigledno koriste kao jedan lak mehanizam za unutrašnju političku borbu i, kako kaže, takve poruke iz Hrvatske svakako ne doprinose napretku u odnosima sa susedima. Dačić misli i da je više njima u interesu da s nama budu dobri nego nama.

„Naši turisti tamo odlaze na letovanje, a i mnogo je više njihovih investitora i privrednika koji ovde rade, zato što Srbima je teško da rade u Hrvatskoj. Znajući sve te ljude, koji takvu tvrdnju iznose, znam da je sve to politički, da se sve to gleda kao politička manipulacija, to jest da se dobije neki politički poen – to nije ozbiljna državna politika”, naveo je šef srpske diplomatije i najavio da su se on i Kovač dogovorili o međusobnim posetama posle izbora i da se krene u rešavanje svih tih otvorenih pitanja.