U Siriji nema mira već pet godina

I kada bi nekim čudom Islamska država (ID), predsednik Bašar el Asad i trupe koje su mu lojalne koliko danas nestale, Sirija opet ne bi bila mirna zemlja. Opozicija, na krv posvađana i između sebe, bila bi dovoljna da se sad već petogodišnji rat produži.

Raspon ideja o državnom i društvenom uređenju među sirijskim pobunjenicima ide od nečega nalik Turskoj iz vremena pre nego što se predsednik Erdogan potpuno okrenuo islamističkom autoritarizmu, do zavođenja šerijatskog zakonika i malo mekših varijanti onoga što „kalifat” već sprovodi na područjima koje je okupirao. Ustanici sarađuju tamo gde im je to nužno da bi se održali protiv zajedničkih neprijatelja, Asada i ID, dok na drugim bojištima plotune razmenjuju iste one grupe koje su ponegde u savezu. Da im se država odmah prepusti u ruke, ne vidi se kako bi se mogli dogovoriti oko bilo čega.

Kako je usled ruske intervencije na frontu nastao pat između opozicije i Asada, izgleda da velesile razmišljaju o federalizaciji Sirije, što su Kurdi već počeli da realizuju u malom, na područjima koje kontrolišu. Federalizacija bi, po svemu sudeći, predviđala podelu na šiitsko-alavitski deo – tamo gde se Asad još drži, sunitski i kurdski. Drugim rečima, Sirija bi bila rasparčana na zone uticaja stranih sila: rusko-iransku, onu u kojoj bi se sudarali Amerikanci, Turci i Saudijci, najveći pokrovitelji opozicije, i kurdsku oblast gde bi glavni patron bile SAD, ali bi i tu možda morale da se nadmeću s Rusijom. Opet bi svako vukao na svoju stranu i teško da bi Sirija postala funkcionalna.

Pretpostavi li se da je održiv dogovor ipak moguće postići, mada to trenutno deluje neverovatno, ostaje problem s Islamskom državom. Ako bi se svi ujedinili protiv nje, moguće je poraziti „kalifat”, ali pitanje je da li bi se ponovilo ono što se desilo Iraku s Al Kaidom: nakon što je tamo izgubila rat i teritoriju, ona je nastavila s terorističkim napadima dok u toj zemlji nije mutirala u novu organizaciju, ID. I ona bi se, dakle, kao i Al Kaida, mogla pokazati privremenim neprijateljem za razliku od radikalnog islamizma koji odbacuje i druge vere i „otpadničke ogranke” sopstvene religije. Prenosilac virusa bi mogao umreti a da virus nastavi da živi i cepa Siriju, kao što to još radi u Iraku.