Ispituju se poslovi predsednika Meksika i Argentine

Iako će nove saobraćajne trake Panamskog kanala početi da rade tek od decembra, predsednik države smeštene na prevlaci koja spaja Severnu i Južnu Ameriku preseći će vrpcu već u junu ove godine. Među zvanicama će se naći državnici i javne ličnosti iz celog sveta, svakako mnogi od njih neće mariti što su prozvani kao potencijalni perači novca preko panamske advokatske firme „Mosak Fonseka”. Panama se zahvaljujući udruženom istraživačkom novinarskom poduhvatu i jednom anonimnom uzbunjivaču našla u centru globalnog uragana utajivanja poreza.

Sa ove tanušne prevlake ogromnog geostrateškog značaja još od sedamdesetih godina se uspešno brišu tragovi novca tako što se milijarde smeštaju u fantomske ofšor kompanije koje se otvaraju uz pomoć advokatske firme „Mosak Fonseka”, čije je sedište u Panami, kako se zove i glavni grad državice od četiri miliona stanovnika. Samo pre dva meseca Panama je skinuta sa crne liste, kao zemlja koja je novim zakonima obezbedila transparentniji protok novca, a sada je opet nazvana najvećom perionicom prljavih para.

Predsednik države Huan Karlos Varela hitro je reagovao na ovakve optužbe i obećao da će Panama voditi politiku nulte tolerancije za nelegalne tokove novca. Njegovom najbližem saradniku, ministru i vlasniku prozvane advokatske kompanije, Ramonu Fonseki vlada je pre mesec dana dozvolila da na godinu dana zamrzne ministarsku funkciju kako bi mogao da se posveti odbacivanju optužbi iz Brazila za pomoć tamošnjim političarima i biznismenima u nelegalnom pranju novca. Fonseka, zamrznuti ministar i vlasnik „Mosak Fonseke”, reagovao je mnogo žustrije i agresivnije na optužbe koje su se slile iz evropskih medija. On tvrdi da je objavljivanjem dokumenata iz njegove firme napadnuta privatnost klijenata, ali još važnije je što je izvršena agresija na samu državu.

Tužilac iz Brazila, gde afera sa korupcijom unutar najvećeg i najbogatijeg javnog preduzeća „Petrobras” ljulja vladu i predsednicu Dilmu Rusef, još pre dva meseca nazvao je kompaniju iz Paname velikom mašinom za pranje novca. Po onome što se može saznati iz brazilske sudske istrage, deo novca koji je iscurio iz „Petrobrasa” iskorišćen je za izgradnju jedne luksuzne višespratnice u letovalištu Gvaruža, na obodu države Sao Paulo.

Zgradu milionske vrednosti gradila je jedna sindikalna kooperativa povezana sa vladajućom Radničkom partijom u Brazilu, a jedan stan u tom zdanju u vlasništvu je panamske firme „Mosak Fonseka”. Nekolicina funkcionera Radničke partije takođe su postali vlasnici stanova na istoj adresi. Jedan od njih je i bivši blagajnik Radničke partije, koji je već osuđen na petnaest godina zatvora zbog učešća u korupcijskom skandalu „Petrobrasa”.

Brazilski slučaj je samo jedan od mnoštva afera koje se podgrevaju otvaranjem dosijea iz Paname. Nedavno izabrani predsednik Argentine Maurisio Makri bio je direktor kompanije sa Bahama („Fleg trejding”) kojom je rukovodila „Mosak Fonseka”. Makri je u isto vreme bio i biznismen i gradonačelnik Buenos Ajresa. Iz Ružičaste palate na Majskom trgu hitno je odgovoreno da Maurisio Makri nikad nije bio akcionar u ovoj fantomskoj kompaniji, već da je ona bila u vlasništvu Franka Makrija, njegovog oca, koji pripada jednoj od najbogatijih elitnih porodica u Argentini.

Kada bi se za sve lidere Latinske Amerike koji su prozvani povodom slučaja fantomskih firmi osnovanih uz pomoć panamske advokatske kancelarije dokazalo da su utajivali porez, prali novac i usmeravali ga na terorizam, drogu i oružje, ceo region ostao bi bez budućih i sadašnjih šefova država.

Za Keiko Fuhimori, kćerku Alberta Fuhimorija, nekadašnjeg predsednika Perua koji leži zatvorsku kaznu zbog korupcije, smatra se da je najizglednija buduća šefica države. Najveći finansijeri njene predsedničke kampanje su međutim takođe uvaženi klijenti „Mosak Fonseke”.

U Meksiku se opet podgrejava afera oko korupcije predsednika Enrikea Penje Nijeta. Njegov omiljeni izvođač javnih radova koji dobijao je povoljne ugovore za izgradnju infrastrukture, a potom se odužio predsedniku i prvoj dami tako što im je pre dve godine izgradio zamak vredan sedam miliona dolara. Meksička „Bela kuća” je u vlasništvu prve dame Angea Rivere, nekadašnje zvezde TV sapunica, a ona je donedavno tvrdila da je graditelj Huan Armando Ihonosa pozajmio četiri miliona dolara da bi se nastanila baš u takvom luksuznom zdanju. Ispostavlja se, ako je verovati otkrivenim dokumentima, da je i Ihonosa posredstvom panamske kancelarije osnivao fantomske firme za skrivanje novca.

Država koja se najčešće pominje u novootkrivenim papirima ipak je Venecuela. Bar prema onome što pišu novine. Najbliži saradnici pokojnog predsednika Uga Čavesa i potonjeg naslednika Nikolasa Madura sklopili su 241.000 ugovora o osnivanju fantomskih firmi na raznim rajskim ostrvima po svetu, ako je verovati novim dokumentima. Neki od njih dobijali su mesečnu platu od najviše 200 dolara a uspevali su da postanu vlasnici vila od milion dolara u Švajcarskoj i Dominikanskoj Republici.

Ipak, u Latinskoj Americi otkrića o klijentima panamske firme nisu nikakvo iznenađenje. Svi bogati Latinoamerikanci drže svoje pare u inostranstvu i na prste jedne ruke se mogu izbrojati oni koji su u svojoj zemlji platili porez. Velika perionica radi punom parom i retko ko u Latinskoj Americi veruje da će išta moći da je zaustavi. A ponajmanje mediji.