Dveri predlažu štampanje para

Primarna emisija novca centralne banke ili štampanje para stigla je na dnevni red i ovogodišnje izborne kampanje.

Ovoga puta ovu tezu „lansirao” je Boško Obradović, vođa pokreta Dveri. Podsećanja radi u kampanji 2012. godine za to se zalagao Dušan Bajatović, kao visoki funkcioner SPS-a, a jedan od zagovornika tog modela stimulisanja privrednog rasta je i Nebojša Katić, poznati ekonomista. Takvi stavovi inače nisu naišli na odobravanje većeg dela stručne javnosti.

Boško Obradović u izjavi za naš list kaže:

– Mi se zalažemo za strogo kontrolisano ili ograničeno štampanje dodatnog državnog novca koji bi se namenski isključivo koristio za pokretanje domaće proizvodnje i otvaranje novih radnih mesta. Brojni su primeri da su se razvijene privrede poput Singapura i drugih azijskih tigrova podigle baš na ovaj način, a to je rađeno i u Nemačkoj i Francuskoj posle Drugog svetskog rata. Tim merama u poslednje vreme i američki FED i Evropska centralna banka podstiču privredni rast – kaže Obradović dodajući da njihov predlog nije povratak na hiperinflaciju kakva je bila 1993. godine.

Činjenica je, kaže on, da iza mogućnosti da centralna banka kupuje državne hartije od vrednosti, vreba opasnost od štampanja novca bez pokrića, odnosno od trošenja deviznih rezervi NBS za finansiranje države, lokalnih samouprava ili javnih preduzeća.

Strah od hiperinflacije je opravdan. Primarna emisija je, zapravo, instrument pomoću kojeg centralna banka, štampajući novac za otkup državnih obveznica i drugih finansijskih sredstava, reguliše kreditnu aktivnost težeći da obezbedi optimalno, neinflatorno, funkcionisanje finansijskog sistema.

Srbija sada inokreditima finansira deficit trgovinskog bilansa, privrednici tim novcem kupuju stranu robu i plaćaju u inostranstvu, što podrazumeva konverziju dinara u devize koje odlaze u inostranstvo, dok se dinarska masa u opticaju smanjuje za konvertovani iznos.

Svako zaduživanje u inostranstvu dodatno stimuliše precenjenost kursa dinara, što dalje podstiče uvoz i razarajuće deluje na trgovinski bilans zemlje. Poseban problem predstavlja to što deo novca od inokredita nema pokriće u robi i uslugama i vrši inflatorni pritisak.

Taj pritisak na cene nije ništa manji od onog koji bi bio izvršen da je centralna banka izvršila primarnu emisiju bez pokrića. Rešenje je u strogoj kontroli inozaduživanja, uz istovremeno korišćenje instrumenta primarne emisije.

To podrazumeva formiranje jake razvojne banke i pospešivanje razvoja domaćih banaka, i sve to uz strogu sistemsku kontrolu kako bi se prostor za zloupotrebe sveo na minimum, objašnjava Obradović.

Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da je taj predlog čista glupost, jer dovodi do inflacije. Država ne zna kako da uloži novac što smo do sada videli milion puta, a i da zna i dalje bi to bilo besmisleno, jer dovodi do inflacije.

Profesor na Ekonomskom fakultetu Ljubodrag Savić podseća da su najveći kapitalni objekti u bivšoj SFRJ podignuti primarnom emisijom. Međutim, takva emisija novca zloupotrebljena je devedesetih godina prošlog veka za finansiranje rata kada država nije imala poreskih prihoda.

– Ne znam kako bi se takva ideja primenila u našem srpskom kapitalizmu. Opasnost su apetiti političara. Odgovorna vlast to može namenski da primeni, međutim teško je kod nas naći odgovornu vlast i zato ne treba rizikovati – kaže Savić.

Profesor Ljubomir Madžar kaže da primarna emisija nije poželjna, jer postoje drugi načini kreiranja novca. Devizni priliv od stranih direktnih investicija i doznaka Narodna banka kupuje i pretvara u dinare. To je moćan kanal za kreiranje novca, a da pri tom inflacija ostane niska.

– Lično se radujem što je inflacija niska. U struci postoje različita mišljenja o tome. Po meni, ako bi se pustio taj duh iz boce teško bi se kontrolisao i uz velike troškove. Drugi smatraju da inflaciju treba povećati do projektovanog koridora od oko četiri odsto. Jer, takva inflacija bi omogućila bolje punjenje budžeta, inflacija bi otplatila i dobar deo našeg visokog javnog duga, a dodao bi se dodatni novac privredi. Nije sablazan da se malo poveća inflacija – kaže Madžar.