Umrla Milica Stojadinović

U Beogradu, gde je i rođena, preminula je Milica Stojadinović (18. novembar 1939 – 6. april 2016). Služila je sportu kao igračica, trener, novinar (glavni i odgovorni urednik „Partizanovog vesnika” 1983-1992), funkcioner (predsednik Međunarodne komisije SOFK Srbije, član Međunarodne komisije SFKJ), pregalac (prvi predsednik Udruženja državnih reprezentativaca osnovanog 2000).

Za reprezentaciju (kapiten 1962-1971) zaigrala je već sa 14 i po godina (ukupno 107 puta). Igrala je na evropskim prvenstvima 1958. i 1963. i univerzijadama 1961. i 1965.

Počela je u Trgovačkom 1951. Prešla je 1952. u Poštar, a 1956. u Partizan. S njim je bila prvak 1956, 1957, 1958, 1960, 1961. i 1968, osvajač Kupa Jugoslavije 1959. i 1960. i četvrtfinalista Kupa šampiona 1961. Igrala je još za Radnički (1972-1974) i vršačku Mladost (1975-1977).

U doba besparice „crno-belih” (klub je kasnije rasformiran) kao kapiten je pokrenula akciju da igračice same skupe novac za put u Rijeku na prvenstvenu utakmicu, ali posle pobede nisu imale pare za povratak. Njene suze su ganule nekog gledaoca, koji im je iz svog džepa platio za povratak.

Jednom je bila umešena u međunarodni skandal. Posle poraza od turskog prvaka Sava Grozdanović, trener Panatinaikosa, čiji je član bila i njegova žena Rajka, pozvao je kao pojačanje Stojadinovićevu. Grčki šampion je u revanšu nadoknadio propušteno, ali je neko iz Beograda to prijavio CEV-u i slučaj se završio odustajanjem grčkog šampiona.

Deset puta je proglašavana za najbolju odbojkašicu Jugoslavije, a sedam puta za najbolju sportistkinju JSD Partizan. Kao trener (zvanje je stekla 1968) radila je u Partizanu, Poštaru (gde je vodila i muški tim) i Obiliću.

Dobitnik je Majske nagrade SFKJ (1967) i Sportskog saveza Srbije za životno delo (2013) i Zlatne plakete OSS (2009). Odlikovana je Ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom (1975). Ostala joj je neobjavljena knjiga o njenom velikom prijatelju Dušku Radoviću.

Mesto i vreme sahrane Milice Stojadinović biće naknadno saopšteni.