Valjevac ostao bez penzije iz Hrvatske

Penzioner iz Valjeva poslednje tri godine, umesto tri penzije koliko bi trebalo da prima dobija samo dve. On je 13 godina radio u Hrvatskoj, 25 u Srbiji i sedam u Mađarskoj.  Hrvatski staž, tamošnji penzijski fond neće da mu prizna, pod izgovorom da ne može iz bivše velike Jugoslavije da prima dve penzije. Nije mu jasno zašto je tako, ako Srbija ima potpisanu konvenciju s Hrvatskom.

Ovaj naš čitalac, koji ne želi da mu se pominje ime u penziju je otišao devedesetih godina, pre rata. Sve ove godine je primao srazmernu penziju iz Srbije u kojoj je bio i deo hrvatske mirovine, ali daleko manji. Razlog za to je, što je godinama u prekidu bio platni promet s Hrvatskom.

– Pre tri godine odlučeno je da se penzionerima iz Srbije, koji su ostvarili pravo na penziju u Hrvatskoj, a koja je prestala da im se isplaćuje 1991. godine, isplate zaostale prinadležnosti. Podneo sam odmah poseban zahtev hrvatskom fondu, jer je to bilo obavezno za nas koji smo tamo radili pre rata, kao i osobni identifikacioni broj nakon čega mi je obećano da će mi penzije biti isplaćena po automatizmu. Umesto toga, obavešten sam da nemam pravo na dve penzije iz nekada jedne velike zemlje, iako se raspala – priča ovaj naš čitalac.

Zoran Panović, direktor Republičkog zavoda za socijalno osiguranje, koji je posredovao u potpisivanju konvencija Srbije s drugim zemljama na osnovu koje se isplaćuju penzije našim radnicima koji su radni staž ostvarili u belom svetu, kaže, da ovo mora da je pojedinačan slučaj. On tvrdi da se penzije iz Hrvatske poslednjih godina redovno isplaćuju onima koji žive u Srbiji, a i naše bivšim radnicima koji su sada u ovoj bivšoj  jugoslovenskoj republici.

U Fondu PIO navode da u Srbiji, ne postoji ovakva vrsta ograničenja kada je u pitanju priznavanje staža osiguranja navršenog u drugim državama. Neophodno je da se ovaj penzioner javi i PIO fondu kako bi se utvrdio pravi razlog zbog kog je oštećen.

U ostvarivanju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja Fond PIO primenjuje 26 međunarodnih sporazuma o socijalnom osiguranju sa drugim državama na osnovu kojih građani ostvaruju pravo na inostranu penziju.

– Pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja po međunarodnim ugovorima, ostvaruju osiguranici koji su navršili deo staža u Srbiji, a deo u drugoj državi, s kojom je naša zemlja potpisala i primenjuje ugovor o socijalnom osiguranju. S tim što se prava ostvaruju po nacionalnim zakonima koji važe u svakoj od tih država – objašnjava Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu.

U slučajevima da podnosilac zahteva ispunjava uslove za priznavanje prava na penziju samo na osnovu navršenog staža u Srbiji, utvrđuje se pravo na takozvanu samostalnu penziju.

– Ukoliko onaj ko podnosi zahtev za penziju nema dovoljno staža u Srbiji da bi bilo priznato pravo na penziju, sabiraju se periodi osiguranja navršeni u državi s kojom postoji konvencija, ukoliko se ne preklapaju sa periodima staža u Srbiji. Na osnovu toga se utvrđuje pravo na takozvani srazmerni deo penzije, s tim što Fond isplaćuje penziju samo za deo staža koji je navršen po propisima naše zemlje – ističe Timotijevićeva.

Ukoliko Srbija nema potpisan međunarodni sporazum o socijalnom osiguranju sa nekom državom, kao što je to slučaj sa Španijom, tada pravo na penziju, na osnovu staža ostvarenog u drugoj državi, pripada shodno nacionalnom zakonu te države, zaključuju u PIO fondu.

------------------------------------------------------------------------------------------

Uskoro konvencija s Rusijom i Australijom

Zoran Panović, direktor Zavoda za socijalno osiguranje Srbije, kaže, da se ozbiljno pregovara s Rusijom i Australijom, i da se ubrzo očekuje potpisivanje konvencije s Rusijom gde ima mnogo naših radnika koji žele da regulišu radni staž. Panović ističe i da se radi na osavremenjavanju  konvencija s pojedinim državama koje su stare 40 i više godina.

Države sa kojima Srbija ima potpisane međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju po osnovu kojih građani ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su: Austrija, Belgija, BiH, Bugarska, Velika Britanija, Danska, Italija, Kanada, Kipar, Libija, Luksemburg, Mađarska, Makedonija, Nemačka, Norveška, Poljska, Slovačka, Slovenija, Turska, Francuska, Holandija, Hrvatska, Crna Gora, Češka, Švajcarska, Švedska.

Države, članice EU, uključujući i Švajcarsku, primenjuju multilateralni sporazum, pa tako Mađarska sa Srbijom sprovodi bilateralni sporazum, dok sa Hrvatskom i Slovenijom koje su članice EU primenjuje uredbu.