Kao krilo slepog miša

Profesor Vojin Rakić imao je hrabrosti da istupi protiv srednjovekovlja, mračnjaštva i, neretko, prevarantskih marifetluka za uzimanje para od naivčina i očajnika („Politika”, 31. mart). Treba razumeti što mu je zasmetalo da se pod okriljem Srpskog lekarskog društva (SLD) organizuju „obrazovni” kursevi koji nemaju veze ni s naučnom medicinom, ni s naukom uopšte (homeopatija, aromaterapija, aurikomedicina, ajurveda).

Istina je da ti pristupi lečenju mogu da pomognu onima koji u njih veruju, ali podjednako koliko i krilo slepog miša ili ritualno kruženje u ponoć oko žalosne vrbe. Moć takvih „iscelitelja” jednaka je efektu koji postižu plemenski vračevi, šamani, vudu-majstori i ostali „posvećeni”. Da budemo sasvim iskreni, do pre oko 150 godina slična je bila korist i od „pravih” lekara.

Razlika između mnogobrojnih škola lečenja stvorena je razvojem naučne medicine zasnovane na dokazima. Njeni poslenici nemaju predrasuda, već iz svih postojećih svetskih iskustava crpu ono za šta može objektivno da se pokaže kako koristi zdravlju. Sve što ne prođe taj test prepušta se alternativnoj medicini.

Kako se, onda, desilo da SLD prigrli tehnike za koje se zna da su, osim psihološkog efekta, bezvredne? Ovu stručnu organizaciju lekara, koja se skoro vek i po bori protiv šarlatanstva, pred svršen čin dovela je naša vlast, kada je pre desetak godina ozvaničila koncept komplementarne i alternativne medicine. Njome mogu da se bave samo lekari, što im daje i pravo da se organizuju u okviru SLD, kao svoje staleške organizacije.

Ne treba, međutim, kriviti ni vlasti, jer su delale u skladu s politikom Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Činjenica je da poverenje u vrača, hećima ili sličan „autoritet” i njegov savet bar privremeno poboljšavaju stanje obolelog, čak i za 30 odsto (dobro poznati placebo efekat). Zašto onda ne pomoći ljudima, bilo da im je zdravstvena zaštita teško dostupna, bilo da zvanična medicina ne nudi rešenje?

Lekari su listom uzdržani prema alternativnom „lečenju” jer ga doživljavaju kao prevaru. S druge strane, podržavaju postupke u vezi s fizičkom aktivnošću, poput joge, i sa relaksacijom, jer okrepljuju i um i telo (naravno, u sklopu drugih delotvornih mera, a ne umesto njih). Jasni su im dometi svih tih postupaka, jer svoje umeće zasnivaju na pomno utvrđenim naučnim dokazima.

Za razliku od mistike i religije, nauka od svojih početaka počiva na merenju i brojčanom iskazivanju efekata. Lekari se toga drže i ne mogu istovremeno biti i za nauku i protiv nje, kao što se na istoj utakmici ne može igrati i za Zvezdu i za Partizan. Kako neki ipak navuku oba dresa, pa guraju loptu čas ka jednom, čas ka drugom golu?

Reč je o ljudskoj nesavršenosti (i lekari su ljudi), iza koje se krije ili zabludelost ili sračunatost. Na prave motive ukazuje finansijska dobit. Kompanije zainteresovane za propagiranje različitih alternativnih metoda ne žale novac da pridobiju stručnjake koji su, bar dok ne podlegnu izazovu, uživali ugled u društvu kao stručnjaci i naučnici.

* Profesor univerziteta