Evropa poništava 1989.

Dobar deo snova Donalda Trampa o zidu koji će latinomigrante sprečiti da uđu u obećanu zemlju, već se ostvario u Evropi.  Svi su navodno zgranuti  Trampovim planom o proterivanju Latinosa iz Amerike, gnušaju se nad neljudskim odnosom prema meksikanskim i centralnoameričkim nesrećnicima, osuđuju milijardera za svaku izgovorenu reč . Kao da se pred našim očima ne dešava, goruća  evropska drama sa migrantima.

Sa terena, iz Grčke, tek šturo se pominje da je realnost mnogo komplikovanija od onoga što je u nekoliko tačaka zacrtano paktom između Turske i EU kako bi se predupredila prolećna navala na evropske granice.

Pre dva dana trajekt sa 45 muških „neregularnih migranata“ iz Pakistana otplovio je sa ostrva Lezbos i pristao u turski grad Dikili. Prethodno je prva grupa od 200 muških migranata „pretežno iz Avganistana“ prebačena natrag u Tursku. U agencijskim vestima ne pominju se mučni detalji već se saopštava da je deportacija je urađena u „skladu sa sporazumom koji je Ankara sklopila sa EU“.  Iz Brisela je savetovano da se deportacija izvodi „diskretno“ bez prisustva medija. Londonski „Gardijan“ i madridski „Pais“ javljaju da je novinarima zabranjen prilaz migrantima koji se sada nalaze u logorima. Fotografije nesrećnika iza bodljikave žice neodoljivo podsećaju na vremena iz Drugog svetskog rata. Na Lezbosu se trenutno nalazi oko 3000 migranata iz raznih zemalja, dok ih je na Samosu 800. Svakog dana pristižu novi. Papa Franja upozorio je na evropsko „odbacivanje“ izbeglica, posetiće Lezbos 16. aprila. Zar je to Evropa?

Nova oziđivanja: Evropske zemlje su se poslednjih meseci udarnički bacile na izgradnju što jačih i ubojitijih antiimigrantskih prepreka. Danas su granice na starom kontinentu ispresecane sa 1200 kilometara bodljikavih žica ili betonskih zidova. To je po dužini 40 odsto od oko 3000 kilometara duge granice između Meksika i SAD.

Republikanski kandidat za predsedničke izbore očekuje da će se izgradnja zida na granici između Meksika i SAD platiti od doznaka Meksikanaca zaposlenih ilegalno u Americi , koje šalju svojim porodicama kući. Evropljani za zidove koje podižu plaćaju iz svog džepa. Do sada je na bodljikave ograde koje presecaju Evropu potrošeno 500 miliona evra iako stručnjaci za migracije, tvrde da nema tako visokog zida koji unesrećeni ljudi neće uspeti da preskoče.

Ima mišljenja da udarajući „temelje moderne migracione politike“ Evropa poništava 1989. godinu kada je srušen Berlinski zid. Sa kolapsom Sovjetskog saveza i doktrine zemalja Istočnog bloka, pale su i prepreke za slobodno kretanje ljudi. Podizanjem novih zidova ugrožava se aktuelni savez slobodnih država, i ceo projekat Evropske unije. Drugim rečima, pucaju temeljni principi na kojima je Evropa sazdana.

Čitava evropska geografija ispresecana je bodljikavim žicama i ogradama. I pre Viktora Orbana i bodljikavog ograđivanja Mađarske, Grčka je izgradila zid na jednom delu granice sa Turskom. Makedonija je zagradila sebe od Grčke, Slovenija se zagradila od dolazaka iz  Hrvatske, Španija je ogradila svoje enklave u Africi, Francuska je žilet žicama ogradila železnicu i vozove od migranata koji hoće da pređu u Britaniju, Austrija razmatra mogućnost da izgradi ogradu prema Italiji...

Uzaludno rušenje: Pa da li je onda, kada se sve ovo gleda iz aviona, Berlinski zid uzalud srušen, da bi ga četvrt veka kasnije zamenili mnogi drugi zidovi.

Mađarska je izgradnjom bodljikave žice na granici sa Srbijom, smanjila broj migranata „na nulu”, kako nam je svojevremeno rekao ministar spoljnih poslova Peter Sijarto. I Berlinski zid je praktično prekinuo migrantski put sa Istoka na Zapad. Sa 2,5 miliona između 1949. i 1962. na pet hiljada prelazaka od 1962. do 1989.

Da je Evropa duboko podeljena i da se pokazalo da je nesposobna da ispoštuje svoje obaveze i osnivačke principe, mišljenje je i Panosa Trigazisa, koordinatora Sirize za međunarodne odnose i miroljubivu politiku. On je govoreći za Politiku, (širi intervju objavljujemo u sutrašnjem broju) ukazao na opasnost ekstremnih nacionalističkih i ksenofobičnih pritisaka unutar mnogih zemalja članica.

Panos je nezadovoljan i zbog zatvaranja granica zemalja na balkanskoj ruti. Takav stav nije na štetu samo Grčke , već ugrožava univerzalne ljudske vrednosti i pravne tekovine Evrope o ljudskim pravima, kaže ovaj levičar čija se partija zalaže za panevropsku solidarnost.

Bodljikave žice svakako ne doprinose ovakvom konceptu.  A kad je o Trampu reč, njegov san da sagradi najlepši , i najviši zid na svetu, duž cele granice sa Meksikom koštao bi po procenama milijardera 12 milijardi dolara, dok eksperti procenjuju da bi za takav projekat bila potrebna investicija od 25 milijardi dolara. Bio bi to najveći infrastrukturni građevinski poduhvat još od kada je Ajzenhauer izgradio mrežu autoputeva. Koliko li bi se godina tek Amerika vratila unazad?