Ovakvog Novaka niko ne može da ugrozi

Opatija – Nikolu Pilića (77) prijatelji često nazivaju „teniskim vidovnjakom” jer se njegove prognoze uglavnom obistinjuju. Supruga Mija ga je grdila što mu se uoči jednog važnog meča „predskazao“ poraz njegovog omiljenog učenika Novaka Đokovića, ali on je pogodio, mada se živ iskidao što je bio u pravu. Istančan trenerski njuh mu govori kad neko nema svoj dan, isto kao što mu je pre deceniju i po došapnuo da će ovo biti Đokovićeva era...

Uz popodevni makijato u Opatiji - mestu u kojem se Pilić skrasio sa suprugom posle mnogo uspešnih godina u Minhenu - hteli smo da čujemo šta mu trenutno govori njegova „čarobna kugla“. Zato ga pitamo, pre svega, ko u svetskom tenisu danas može da ugrozi Novaka Đokovića?

-Ako Novak nastavi da igra ovako, teško ga je ugroziti. Trenutno ima 16.580 poena, a imao je 16.700, što znači da po turniru osvaja 950 poena u proseku, pošto igra 18 turnira godišnje. To se pre njega nije dogodilo u tenisu. Ako igra na ovaj način kako sada igra, ako je zdrav i nema povreda, ne vidim nikoga ko bi mogao da ga ugrozi u narednu godinu-dve.

Stiče se utisak da se strani mediji i stručnjaci ustručavaju da kažu da je Đoković velik onoliko koliko zaista i jeste. Da li to ime veze s tim što nije sa Zapada već iz jedne male zemlje s lošom reputacijom?

Svakako da ima veze s tim. Jasna stvar je da je Federer – veliki igrač bez diskusije – velika simpatija Zapada. Oni se čude kako je moguće da momak iz jedne male zemlje Srbije uspeva da bude toliko dominantan. Što je pogrešno i pomisliti tako nešto. Izgleda mi da bi nekim novinarima više odgovaralo da je neki Englez, Francuz, Italijan ili Amerikanac prvak sveta. Međutim, to se ne događa, već je šampion Novak Đoković iz Srbije.

Da li će vrhunski tenis biti u „opasnosti“ ako se uskoro ne pojavi neko ko će moći ozbiljnije da parira Đokoviću? Da li bi to moglo loše da se odrazi na broj prodatih ulaznica, na cenu TV prava i slično?

Uopšte ne treba razmišljati na takav način, jer i Lejver je u svoje vreme bio superioran. Danas imamo Australijan open sa 730.000 gledalaca, Indijan Vels sa 500.000, Ki Biskejn sa 300.000, Rolan Garos cveta... Mislio sam na kraju 2011. da ne može biti bolja godina od nje, a 2015. bila je fenomenalna. Novak puno toga brani ove godine, ali ako igra dobro sve će to i da odbrani. Ništa ne smeta to što je on superiorni broj 1 sve dok je tenis dobar, dok postoje veoma dobri mečevi kao oni s Vavrinkom, Federerom ili Nadalom. Događaće se i da Novak izgubi nekoliko mečeva, ali meni je veoma drago to što je on mentalno i fizički trenutno bez premca. Koliko će to trajati, ne znam. Masa igrača ide na to da skine Novaka, ali ovakvog Novaka - teško.

Šta očekujete od sezone na šljaci?

Za nedelju dana počinje Monte Karlo. Novak ga je lane osvojio, igrao je izvanredno. Osvojio je i Rim, izgubio finale Rolan Garosa zato što nije imao dan pauze. Tako da je prošla sezona na šljaci bila izvanredna za njega.

Posle „slučaja Šarapova“ nameće se pitanje koliko je tenis imun na doping?

Na to moraju da odgovore one kompanije koje su dobro plaćene da znaju ko nešto uzima. Postoje određene firme koje bi medijima trebalo da saopšte ko je čist a ko ne.

Kako ide vašoj školi tenisa u Opatiji?

Zadovoljan sam jer obično treniram s talentovanom decom, koja moraju da slede moje savete. Samo sa velikim radom, odricanjem i opsednutošću može da se postigne vrhunski uspeh. S tim da igrač ima i one komponente kao što su motorika, refleks, brzina i čvrst karakter. Ako sve to nemate teško je uspeti u današnjoj konkurenciji.

Da li i dalje vodite evidenciju koliko ste tenisera lansirali među prvih 100 na svetskoj ATP listi?

Ukupno 41, ali uz pomoć mojih saradnika. Imao sam dva pomoćna trenera, ogromnu mogućnost davanja „vajld karata”, bio sam 16 godina tim-šef Teniskog saveza Nemačke... Prema tome, veoma sam zadovoljan sa svojih 35-36 godina rada. Kod mene je uvek bilo važno da se mnogo, mnogo radi, da nema praznika, ni subote ni nedelje, da ne dopustite da postoji neko ko radi više od vas. To je recept za uspeh Novaka Đokovića koji će, kao i svako od krvi i mesa, imati oscilacija, jer ne možeš uvek da budeš u šestoj brzini. Što je najvažnije, on pobeđuje i kad igra loše. Kad je u formi niko ne može da mu se približi. Recimo, meč protiv Nadala (6:1, 6:2) bio mu je najbolji u životu. To nije bio meč s ove planete. Kažem baš ženi, koja se kao i ja vezala za Novaka još dok je kao klinac bio kod nas u Akademiji u Minhenu: „Ovo je nevrovatno!“ I onda sutradan čujem Nadala kako kaže: „Nikada nisam igrao protiv nekoga ko ovako dobro igra!“ Pustio je ruku, svaka lopta je išla u ugao... Kako igrati protiv takvog Novaka...

Knjiga moje ćerke: „Leto pred Balkanom”

Nikola Pilić nema previše slobodnog vremena, ali uvek se nađe koji minut za knjigu. Dok je imao pred sobom „Leto pred Balkanom” bio je i čitalac i kritičar, jer tu knjigu je napisala njegova ćerka Danijela Pilić, novinar i urednik u nekoliko časopisa iz oblasti mode u Nemačkoj. Danijela je završila Univerzitet Midlseks u London, živi u Minhenu i već ima tri knjige iza sebe, koje su objavile nemačke izdavačke kuće.

„Leto pred Balkanom” bi trebalo da bude njena prekretnica, jer kritike su dobre, a tema intrigantna, o zemlji koje više nema (Jugoslavija), u kojoj se rodila 1971. Kao dete iz srpsko-hrvatskog braka (mama Mija Adamović, naša nekadašnja glumica), koji cveta i posle svih tragedija na ovom prostoru, sigurno je imala šta da kaže o svemu...

– Knjiga „Leto pred Balkanom” mi se posebno dopada i voleo bih da se Danijela njome predstavi i čitaocima u Srbiji, jer mnogi od njih će na tim stranicama pronaći sebe. Mislim da je lepo napisana, posebno za ljude u regionu i dijaspori. Ima u njoj dosta Beograda, Zagreba, Splita... To je, pored ostalog, i priča o našim ljudima koji kad odu u inostranstvo moraju da se preorijentišu na drugačiji sistem, moral, kulturu – kaže Nikola Pilić.