Sponzori doneli više od polovine novca za olimpijce

Na dužnost predsednika Olimpijskog komiteta Srbije Vlade Divac stupio je februara 2009. godine i naš olimpijski sport predvodi u drugom olimpijskom ciklusu koji će se završiti izbornom sednicom Skupštine OKS najkasnije šest meseci posle Olimpijskih igara u Riju.

Pod Divčevim rukovodstvom naši sportisti učestvovali su na Letnjim olimpijskim igrama u Londonu 2012, zimskim Igrama u Vankuveru i Sočiju, mediteranskim igrama u Peskari i Mersinu, prvim Evropskim igrama u Bakuu, olimpijskim igrama mladih i evropskim olimpijskim festivalima. Igre u Riju biće kruna njegovog drugog četvorogodišnjeg mandata…

Naš olimpijski tim trenutno ima 73 sportista, ali kvalifikacioni period još nije završen. Koliko će ih nastupiti u Riju i kakav učinak očekujete?

Naši stručnjaci očekuju da ćemo na Igrama u Riju imati oko 100 olimpijaca. Već plasmanom košarkaša taj broj bi se znatno povećao, a očekujemo još tenisere, stonotenisere, džudiste, boksere, kao i nove olimpijce iz atletike, plivanja, kajaka, veslanja, rvanja... Kada je u pitanju učinak ne dajemo prognoze, ne određujemo ciljeve. Želimo samo da svako od njih, bilo da nastupa u pojedinačnom sportu ili kao član neke ekipe da od sebe i na olimpijskim igrama pruži maksimum. Od sportista se ne sve više zahtevati.

Uoči prošlih Igara u Londonu izjavili ste da se 12 naših sportista i ekipa svojim rezultatima kandiduju za medalje. Po povratku iz Londona s četiri medalje deo javnosti je tražio smene u Olimpijskom komitetu Srbije jer nije osvojeno 12 medalja. Da li ste i zbog toga uzdržani u prognozama?

Kao i uoči Londona, tako i sada uoči Rija, trudim se da govorim sasvim jasno i znam šta govorim. U sportu, pogotovo savremenom i pogotovo na olimpijskim igrama, niko nema „sigurnu” medalju. Svaka medalja mora da se zasluži i osvoji na sportskom terenu. Ne želim da nabrajam sve naše sportiste koji imaju šansu da u rio de Žaneiru osvoje olimpijsku medalju a, na sreću, ima ih dosta. Koliko će medalja osvojiti – videćemo. Ja ću samo da kažem da se nadam da će biti bar jedna više nego u Londonu 2012. U tom slučaju napredovali bi za još jedan korak, jer u Londonu smo imali medalju više nego u Pekingu 2008. Svi mi u Olimpijskom komitetu Srbije radimo na tome da našim sportistima omogućimo da dođu u šansu da osvoje medalju, a da li će uspeti u tome zavisi o njih i njihovih trenera, mada ni malo sreće nije na odmet.

U ovom olimpijskom ciklusu koji se završava u Riju naši sportisti su osvojili mnogo više medalja i ostvarili više visokih plasmana na velikim takmičenjima nego prethodnom olimpijskom ciklusu. Da li to garantuje tu medalju više kojoj se nadate?

Ti rezultati, pre svega, pokazuju da smo svi mi i sportisti i sportski savezi pa i Olimpijski komitet Srbije na pravom putu. Zbog toga smo svi postali i znatno samouvereniji i zato očekujemo bolje rezultate u Riju nego u Londonu. Međutim, pobrojavati medalje pre nego što se osvoje bilo bi, na neki način, nerealno pa čak i zlonamerno.

U našoj javnosti malo se zna o tome kakva je tačno uloga Olimpijskog komiteta i njegovog predsednika. Ko osvaja medalje – OKS ili sportisti?

Kada su od mene pre osam godina tražili da se kandidujem za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije nisam baš bio raspoložen za to, ali sada mi je drago što sam to učinio. Meni je sport dao mnogo i ja mu na ovaj način vraćam deo toga obavljajući funkciju predsednika Olimpijskog komiteta Srbije u svoje slobodno vreme, volonterski. Kada sam izabran za predsednika naš Olimpijski komitet nije ni približno imao poziciju kakvu ima sada. Nije imao nikakvih ingerencija da se meša u rad sportskih saveze i sve se svodilo na vođenje i organizaciju nastupa naših sportista na olimpijskim igrama, gotovo kao neka turistička agencija. Veoma mi je drago što smo to uspeli da promenimo. Kroz Zakon o sportu dobili smo poziciju kakvu imaju nacionalni olimpijski komiteti u većini demokratskih zemalja. Postali smo institucija koja zajedno sa sportskim savezima olimpijskih sportova osmišljava programe, „prati” ih finansijski i sportistima i njihovim trenerima omogućava da svoj talenat i rad, odnosno znanje, pretoče u vrhunske rezultate. Olimpijski komitet ne osvaja medalje, ali je važna karika, logistička podrška, u celom tom procesu. Važan deo našeg ukupnog delovanja je i prikupljanje što više sredstava, kako bi se svi programi sproveli u potpunosti i da bi sportisti i ekipe, realizovali sve pripreme, učešće na kontrolnim i kvalifikacionim takmičenjima onako kako je planirano. I u tom delu napredujemo iz godine u godinu i na dobrom smo putu da budem sasvim zadovoljan time. U svakom slučaju mnogo sam zadovoljniji nego pre četiri godine.

U našem sportu gotovo da nema, ili zaista nema, sportskog saveza ili kluba koji nema problema s finansijama. Ni Olimpijski komitet u olimpijskoj godini nije dobio iz budžeta onoliko novca koliko su „vredeli” svi vaši programi i akcije. Kako ste rešili taj problem?

Nažalost, morali smo da odustanemo od nekih programa. U situaciji kada smo dobili manje sredstava iz budžeta od onog što smo planirali, morali smo da odlučimo šta je važnije, šta moramo da sprovedemo, a šta će morati da sačeka. U olimpijskoj godini Olimpijske igre i predstavljanje zemlje su najznačajnije i tu se ništa ne sme „seći”. Međutim, morali smo da odustanemo od kontinuiranog sprovođenja programa podrške mladim, talentovanim sportistima, a posledice toga mogle bi da se osete u nekom od narednih olimpijskih ciklusa. Podsetiću vas da su pre šest godina kroz te programe prepoznati Ivana Španović i Emir Bekrić, kajakaši i kajakašice i oni su dobili uslove da svoj talenat pretoče u rezultate. Ulaganje u njih donelo nam je mnogo sportskih uspeha i radosti, a sada strepimo da ćemo zbog štednje izgubiti za vrhunski sport neke nove talente kojima bi u ovom trenutku naša podrška bila dragocena. Nažalost, to je viša sila. Svi smo svesni teške ekonomske situacije. Ministarstvo omladine i sporta je učinilo sve što može i mi smo zahvalni na tome, ali neka se zna da je bilo manje novca nego što je potrebno.

Olimpijski komitet ima i sopstvenu marketinšku aktivnost. Da li je tajna kolika je „težina” sponzorskog pula „Mi smo tim Rio 2016”?

Ne, mi nemamo nikakvih tajni. Upravo zbog toga što smo znali da ćemo dobiti manje sredstava iz budžeta angažovali smo se maksimalno da što više sredstava obezbedimo marketinškim aktivnostima. Olimpijski komitet Srbije ne počinje od nas. Od onog što su nam prethodnici ostavili nešto samo prihvatili i razrađivali, a uveli smo i dosta inovacija među kojima je to što smo ja kao predsednik, potpredsednici Žarko Paspalj i Ivan Todorov i generalni sekretar Đorđe Višacki svoj imidž stavili u službu Olimpijskog komiteta Srbije. Siguran sam da je i to doprinelo da naš sponzorski pul u ovom olimpijskom ciklusu doprinese s gotovo polovinom ukupnih sredstava koja su uložena u naš olimpijski sport. Ljudi koji se bave finansijama u OKS kažu da će u ovoj godini čak nešto više od 50 odsto sredstava doći iz olimpijskog pula „Mi smo tim Rio 2016”.

Uprkos tome bilo je „sugestija” da bi, pošto ste prihvatili angažman u Sakramento kingsima, trebalo da podnesete ostavku. Zašto to niste učinili?

Zašto bih to učinio? Olimpijski komitet Srbije nije vlade Divac. To je tim iskusnih, ali i mladih ljudi, koji svakodnevno radi na istom zadatku. Kao pojedinac ja ne mogu mnogo da doprinesem našem olimpijskom sport, ne može to niko sam, ali kao deo tima mogu. To je snaga OKS. Pored toga, po Statutu, mandat mi ističe posle Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru i tada će se održati novi izbori...

Da li ćete otići zadovoljni iz OKS?

Zadovoljan sam već sada onim što smo uradili u proteklih osam godina. A posle Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru, koje su najvažnije pri donošenju ocena, nadam se da ću biti i prezadovoljan. Predsednik OKS u odgovoru nije pomenuo odlazak. Uostalom broj mandata nije ograničen Statutom olimpijskog komiteta Srbije...