Za hranu– dva evra dnevno

Život prosečne porodice u Srbiji, koja mesečno na raspolaganju ima oko 60.000 dinara graniči se sa siromaštvom. Više od polovine novca potroši se na hranu i račune, a sve preko toga smatra se luksuzom. Za većinu odlazak u pozorište, izlasci, kupovina garderobe, obuće i putovanja postali su nezamislivi.  

– To nije normalan život, potrošači jedva sastavljaju kraj s krajem, njihov standard je i dalje izuzetno nizak. Potrošačka korpa može da podmiri neke osnovne potrebe kada su u pitanju osnovne životne namirnice – kaže Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

On kaže da se mi danas nažalost bavimo temom koja se odnosi na puko preživljavanje, a ne na kvalitet života i šta nam je sve potrebno da bi se čovek ostvario kao društveno i socijalno biće koje ima potrebu i za drugim sadržajima osim odlaska u supermarket po hranu.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković analizirao je strukturu potrošnje hrane u Srbiji, u periodu od 2008. do 2015. godine i ove podatke ustupio „Politici”. Evo šta pokazuje domaća statistika ukrštena sa podacima „Eurostata” – Agencija za statistiku EU.   

Prosečna porodica u Srbiji više od trećine mesečnog budžeta troši na hranu i bezalkoholna pića ( 35,5 odsto). Ovo je ogroman izdatak u poređenju sa domaćinstvima u zemljama EU koja na namirnice u proseku izdvajaju svega 19,4 odsto. Ali ni na ovom tržištu blagostanje nije podjednako raspoređeno – najmanje novca za hranu izdvajaju Britanci  (12 odsto), a najviše Rumuni, koji na odlazak u radnju po potrepštine daju polovinu mesečnih plata. Poražavajuće je i kada vidimo šta danas pretežno kupujemo i koliko je svakom članu domaćinstva mesečno na raspolaganju. Statistika pokazuje da nam u proseku pripada po 61 evro, što je oko dva evra dnevno za sva tri obroka.

– Ako se poredi sa višegodišnjim prosekom (2008–2014) potrošnja svih prehrambenih proizvoda tokom prošle godine je u padu. Ukoliko se posmatraju prošla i pretprošla godina, evidentno se manje kupuju  proizvodi takozvanog višeg standarda u potrošnji, što su recimo meso i mleko, njihove prerađevine i voće – kaže Staković. Prema njegovoj analizi potrošnja svežeg mesa je u prošloj godini iznosila oko 39 kilograma po stanovniku, što je izuzetno skromno u poređenju sa zemljama EU koje troše 65,5 kilograma u proseku. Slično je i sa mlekom – potrošnja u našoj zemlji dvostruko je manja u odnosu na prosek u Uniji. Zaostajemo i u kupovini voća i povrća.

– Hleb i pecivo kao i živinsko meso su hrana koju više kupuju građani sa niskim primanjima. Njihova potrošnja prošle godine je porasla i to je pokazatelj što ukazuje da je i siromaštvo u porastu. Sa druge strane, prodaja junećeg i goveđeg mesa je minimalna i u padu što je i logično, jer su ovo najskuplji proizvodi u ovoj kategoriji – kaže Stanković. On smatra da svi pokazatelji govore da je nužna reforma postojeće ekonomske politike i tek sa većom potrošnjom možemo da računamo na oživljavanje poljoprivredne proizvodnje i prehrambene industrije. To bi dovelo i do nižih cena ali i veće konkurentnosti naših proizvođača na domaćem i stranim tržištima.

Kako je nedavno bilo reči na okruglom stolu posvećenom položaju potrošača u Srbiji, i u trgovinama se oseća da su novčanici sve tanji. To se vidi po promeni kupovnih navika i strukturi namirnica koje se primarno kupuju. Neki od predstavnika najvećih trgovinskih lanaca i proizvođača mesa priznali su da ovi sektori i te kako osećaju pad standarda stanovništva. Profiti u mesnoj industriji bili su prošle godine manji za 10 odsto, dok trgovci ističu kako su velike kupovine ili puna kolica prošlost. Kupovina se svela na svakodnevne nabavke najosnovnijih namirnica.