Mostarski Srbi između dve obale

Sarajevo – Malobrojni Srbi koji danas žive u gradu velikog srpskog pesnika Alekse Šantića ne pitaju se gotovo ni o čemu što ima veze sa budućnošću Mostara. Slaba je uteha, ali o njegovoj sudbini, čini se, ne odlučuju ni stanovnici bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, jer pregovore o političkom uređenju grada godinama bezuspešno vode dve stranke, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH i Stranka demokratske akcije (SDA). Predstavnici Srba okupljeni u Koordinacioni odbor srpskih organizacija u Mostaru tek nedavno su se uključili u raspravu o izmenama izbornog zakona koje bi trebalo da omoguće da se i u gradu na Neretvi na jesen održe lokalni izbori.

Stanovnici Mostara, naime, poslednji put su imali priliku da biraju gradske čelnike još 2008. godine. Dve godine nakon toga, Ustavni sud BiH je, postupajući po žalbi hrvatskih predstavnika, proglasio neustavnom tadašnju podelu na izborne jedinice, pa glasanje za lokalnu vlast 2012. nije ni održano. Sada se politički predstavnici sva tri naroda slažu da se izbori moraju održati u oktobru i da je neodrživo sadašnje stanje u kojem jedinu vlast praktično predstavlja gradonačelnik Ljubo Bešlić.

Problem je, međutim, u tome što do sada, uprkos brojnim pokušajima i najavama da su nadomak rešenja, čelnici dve vodeće stranke Hrvata i Bošnjaka nisu uspeli da se saglase o načinu biranja lokalnih predstavnika. Ključno pitanje koje ih razdvaja jeste da li Mostar treba da bude jedinstvena celina ili da se sadašnja praktična razdvojenost na bošnjački i hrvatski deo pravno ozvaniči kroz postojanje većeg broja izbornih jedinica. Hrvati, pošto su najbrojniji, zalažu se za to da ceo grad bude jedna izborna jedinica, jer bi im to donelo najveću zastupljenost u vlasti. S druge strane, u bošnjačkom predlogu o više opština primetna je težnja da dobiju parče teritorije na kojem će biti većina, što bi im omogućilo da sami odlučuju o svemu.

Bilo kakva podela nije prihvatljiva za oko 5.000 ovdašnjih Srba, jer bi ih to, gotovo izvesno, potpuno isključilo iz političkog života. Za razliku od predloga najjače bošnjačke stranke SDA i najjače hrvatske partije HDZ, za koje smatraju da traže prava isključivo za svoj narod, Koordinacioni odbor srpskih organizacija predlaže rešenje koje štiti nacionalne interese sva tri konstitutivna naroda.

„Predlažemo, najpre, da Mostar bude jedna administrativna celina. Srbi nemaju ni levu ni desnu obalu, žive u celom gradu i nisu ni za kakvo cepanje. Drugo, predlažemo da ceo grad bude jedna izborna jedinica. Možemo da pristanemo da ih bude i više, ali pod uslovom da se u svakoj od njih bira najmanje jedan predstavnik konstitutivnih naroda. I treće, predlažemo uvođenje dva zamenika gradonačelnika, koji ne bi bili iz istog naroda, i preko kojih bi se mogli štititi vitalni nacionalni interesi”, navodi za „Politiku” Predrag Šupljeglav, član Koordinacionog odbora. Dodaje da se o ovom predlogu još nisu izjasnili ni HDZ ni SDA.

Na pitanje šta ako mostarski Srbi ne budu zadovoljni konačnim rešenjem, naš sagovornik kaže da su srpski poslanici u Parlamentarnoj skupštini BiH obećali da neće glasati za izborni zakon ukoliko nije u interesu Srba.

Optimizam Dragana Čovića, hrvatskog člana Predsedništva BiH, da će se izborna rešenja za Mostar već na sledećoj sednici naći u parlamentu, razvejao je juče njegov bošnjački kolega Bakir Izetbegović rekavši da SDA, čiji je lider, ne može da prihvati predlog HDZ-a, jer bi taj model doveo do asimetrije, odnosno do veće zastupljenosti Hrvata u odnosu na Bošnjake.

Da bi se i u gradu na Neretvi izbori održali u oktobru, kada su planirani u ostatku zemlje, zakon bi morao da bude donet do početka maja. Međutim, ukoliko politički dogovor do tada ne bude postignut, moguće je da izbori u Mostaru budu raspisani naknadno ili da visoki predstavnik Valentin Incko, u skladu sa svojim ovlašćenjima, nametne rešenje za status tog grada. To ne bi bio prvi put, jer i dosadašnja pravila o izboru članova gradskog veća nisu bila plod dogovora domaćih političara, već volja bivšeg visokog predstavnika Pedija Ešdauna.