Mogu li reklame srušiti Trampa

Polovina novca koji je na dosadašnjim partijskim izborima u SAD potrošen na negativne reklame otišla je na oglase koji su napadali samo jednog kandidata – Donalda Trampa.

Trka za nominaciju Republikanske stranke počela je sa više od 15 pretendenata na Belu kuću, ali je meta blaćenja u zakupljenom terminu bio uglavnom jedan čovek, što svedoči o očajničkim pokušajima konzervativaca da spreče pobedu njujorškog magnata. Kako je pokazalo istraživanje „Njujork tajmsa”, na ocrnjivanje protivkandidata je na ovim preliminarnim nadmetanjima potrošeno više novca nego ikada ranije – 132 miliona dolara. To je ukupna svota novca koju su na pomenuti vid oglašavanja potrošili kandidati ne samo republikanaca, već i Demokratske stranke, kao i organizacije koje ih podržavaju. Od toga je čak 70 miliona dolara uplaćeno za reklame koje su ubeđivale birače da ne glasaju za Trampa. U jednoj od njih nedavno je prikazano obnaženo telo njegove supruge Melanije na naslovnoj strani jednog magazina iz perioda kada se bavila manekenstvom. „Upoznajte Melaniju Tramp, vašu buduću prvu damu. Ili podržite Teda Kruza”, bila je poruka iza koje je stajala organizacija naklonjena senatoru iz Teksasa, najjačem Trampovom protivkandidatu.

Ipak, milijardera ne napadaju samo stranački protivnici poput Kruza i njemu naklonjene grupe, već i konkurencija iz redova demokrata. Aktivisti koji podržavaju Hilari Klinton, koja prednjači u trci za nominaciju američkih liberala, odrešili su kesu za reklame u kojima oštro napadaju njenog nekadašnjeg finansijera zbog njegovih stavova o abortusu i imigraciji.

Tajkun sa Menhetna je i pored negativne kampanje koja se vodi protiv njega ostao u ringu i pobeđivao na stranačkim nadmetanjima, ali analitičari upozoravaju da bi uskoro mogao da plati danak strategiji oponenata. Negativno reklamiranje, u kojem se ističu stvarne ili izmišljene mane protivnika, uostalom se i koristi zbog toga što daje rezultate. Tramp dosad nije platio previsoku cenu jer je bio veoma poznat i pre izbora i prisutan u medijima nezavisno od reklama pa birači nosu formirali mišljenje o njemu samo na osnovu oglasa u štampi i na televiziji. Upravo mu je ta popularnost omogućila besplatni publicitet pa je na plaćene oglase potrošio daleko manje od rivala –16 miliona dolara. Ipak, analitičari smatraju da bi morao da uzvrati ozbiljnijom kampanjom u medijima i počne da zakupljuju prostor u novinama i vreme na TV. Veruju da su upravo negativne reklame dovele do toga da se broj Amerikanaca koji imaju loše mišljenje o Trampu za nekoliko meseci poveća za deset odsto. A to je tek početak paljbe. Trampov štab mora biti svestan da će Demokratska stranka tek narediti oglasni juriš na njega ako bude nominovan za predstavnika svoje partije na predsedničkim izborima u novembru. Stiv Marfi, deo oglasnog tima demokrata, najavljuje da je ovo samo kratak uvid u ono što sledi. „Demokrate imaju još pola milijarde dolara” za reklame na ovim izborima, podseća Marfi.

Tramp je osvojio najviši broj glasova u državama u kojima se dosad biralo. Ipak, brojni mediji predviđaju da on, ipak, neće osvojiti potrebnu većinu na predizborima, zbog čega će kandidata republikanaca verovatno izabrati stranački delegati na julskoj konvenciji u Klivlendu. Već neko vreme se spekuliše o takvom raspletu događaja na američkoj desnici, a odnedavno je počelo da se govori da bi i kandidat demokrata takođe mogao da se bira na sličan način.

Kada stranački simpatizeri odaberu jasnog pobednika na partijskim okršajima u svim saveznim državama, pomenute konvencije održavaju se samo forme radi jer se unapred zna koga će republikanci i demokrate imenovati za predstavnika. Ipak, kako piše „Vašington post”, ni Hilari Klinton verovatno neće uspeti da do konvencije osvoji većinu od 2.383 delegatska glasa. To znači da će joj u julu u Filadelfiji trebati glasovi takozvanih superdelegata, stranačkih prvaka koji glasaju kako žele, za razliku od običnih delegata koji daju zeleno svetlo za kandidate u skladu sa voljom birača na predizborima. Bivša državna sekretarka zasad vodi u broju običnih delegata (1.756) u odnosu na rivala Bernija Sandersa (1.037). I daleko veći broj  superdelegata takođe je obećao da će podržati – 469 nasuprot 31. Ono čemu se nada izraziti levičar je da će ovi povlašćeni stranački funkcioneri masovno napustiti bivšu prvu damu na konvenciji i umesto za nju glasati za njega. Računa na one superdelegate koji su se možda opredelili za nju smatrajući da on nema nikakve šanse, dok su predizbori pokazali da nije tako. Ipak, informativni sajt „Slejt” podseća da je to malo verovatno jer su superdelegati i smišljeni sa ciljem da omoguće stranci da izabere željenog kandidata makar u slučajevima kada je mrtva trka. Bivši i sadašnji funkcioneri su establišment koji Sanders kritikuje i koji Hilari Klinton personifikuje, pa bi verolomstvo na konvenciji u Filadelfiji bilo još i veće iznenađenje od uspona socijaldemokrate iz Vermonta.