Hrvatska vlast pala na jasenovačkom ispitu

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Nova hrvatska vlast u Zagrebu zbog obeležavanja godišnjice stradanja u Jasenovcu dospela je u dosad najbitniju reputacionu krizu, zbog koje nisu došli u sukob samo sa predstavnicima Jevreja i Srba u Hrvatskoj nego su, po svemu sudeći, privukli pažnju i međunarodnih jevrejskih organizacija.

Kriza aktuelne desničarske vlade u Hrvatskoj usled „obnavljanja ustaštva” dovela je do toga da će obeležavanje sećanja na stradanje i zločine počinjene od ustaškog režima u NDH tokom Drugog svetskog rata ove godine biti organizovano na tri različita datuma.

Do toga je došlo jer su predstavnici Jevreja usled, kako su govorili, obnove ustaštva u Hrvatskoj i upornog vrtenja glave vlasti od tog problema najavili da neće biti na ceremoniji na Dan sećanja pod pokroviteljstvom države zakazanoj za 22. april, najavivši za 15. april komemoraciju u vlastitoj režiji. Uz iste argumente su se potom pridružili i iz Srpskog narodnog veća (SNV), ali nisu odlučili hoće li organizovati komemoraciju u vlastitoj režiji, ili će prisustvovati onoj koju organizuju predstavnici Jevreja, ili onoj koju će 24. aprila organizovati Savez antifašističkih boraca Hrvatske (SABH), koji takođe neće doći na državnu ceremoniju.

U SNV su izričiti da 22. aprila neće biti u Jasenovcu, i da će tog dana prisustvovati parastosu u crkvi u Mlaki, koju će voditi episkop slavonski Jovan, i moguće dvema komemoracijama, to jest jevrejskih organizacija, kao i antifašista. „Vreme je da se zaustavi  praksa u kojoj će se jedan dan formalno komemorisati u Jasenovcu, a 364 ostala dana umanjivati i negirati ustaški zločin genocida u Jasenovcu i  drugde u vreme NDH te tolerisati i oživljavati ideologiju pokreta koji je zločin osmislio i proveo”, obrazložu u SNV-u.

Ako su zvaničnici Hrvatske očekivali da im pomoć dođe od Nikolasa Dina, posebnog izaslanika američkog Stejt Departmenta za pitanja holokausta, i delegacije Svetske jevrejske organizacije, koji su se u ponedeljak sastali i sa predsednicom Hrvatske, gadno su se prevarili. Kako saznaje „Politika“, razgovori sa Amerikancima bili su teški, pale su ozbiljne optužbe na račun držanja hrvatske vlasti i propalo je pomirenje sa jevrejskom zajednicom u Zagrebu. Kolinda Grabar Kitarović je bila prisiljena da nakon sastanka promeni ton. Izjavila je da je „zabrinuta zbog jačanja ideoloških podela u društvu” i da je „NDH bila najmanje nezavisna” te da je „najmanje štitila interese hrvatskog naroda”, dodavši kako je „ustaški režim bio zločinački”.

Ipak iz reakcije na tu izjavu sluti se raspoloženje dela javnosti u Hrvatskoj, budući da je glumac Božidar Alić na „Fejsbuku” odgovorio da je time „pljunula na hrvatske grobove svojim ljigavim sluganskim nastupom”. Lider SDP-a Zoran Milanović je komentarišući Kitarovićevu izjavu da je „ustaški režim bio zločinački” rekao: „Ajde! Aleluja! Konačno!” Ni on neće prisustvovati državnoj ceremoniji.

Hrvatske vlasti su nakon najave nedolaska uporno istrajavale u oceni kako se radi o „politizaciji Jasenovca”, ali  sem Jevreja i Srba i pojedini mediji, između ostalog i „Jutarnji list” ističe nedoslednost hrvatskih vlasti, navodeći recimo da Tomislav Karamarko kao šef jedne od dve najveće stranke zapravo nikad i nije bio u Jasenovcu. „Svojom izjavom odluku će proglasiti bojkotom žrtava, što je bezobrazna zamena teza. Optužuje ih, redom, za manjak pijeteta prema stradalima, za politizaciju Jasenovca, da su im od odavanja počasti mrtvima važnija ’jeftina dnevna politikantstva’ – te za unošenje novih podela među hrvatske građane. O razlozima koje su naveli Srbi i Jevreji, ni reči”, pisao je „Jutarnji” u tekstu sa naslovom: „Tomislav Karamarko bi prvo trebao kleknuti u Jasenovcu, a tek onda zvati Jevreje i Srbe da mu se pridruže”. Karamarko nakon toga nastavlja i kaže da „žali i saoseća sa svima koji su stradali i u Drugom svetskom ratu i u holokaustu, ali i sa žrtvama komunističkog režima”. O Karamarkovom odnosu prema Jasenovcu slikovito se na „Fejsbuk” profilu oglasio Ranko Ostojić iz SDP-a, bivši ministar unutrašnjih poslova koji je napisao: „Karamarku je neugodno što ne može pozdraviti efikasnost ubijanja u Jasenovcu”.

Da je hrvatska vlada razumela o kolikom je problemu reč sluti se delom i iz izjave potpredsednika hrvatske Vlade Bože Petrova koji i nakon svega uverava kako „niko ne relativizuje ustaštvo” i,, istovremeno nastavlja u duhu politike koja optužuje za politikanstvo, rekavši kako zbog odvojenog obeležavanja „pate žrtve Jasenovca”.