Hvala gazdi „Luja Vitona"

Satirični dokumentarac pod nazivom „Hvala, gazda”, u kojem Fransoa Rufan, francuski reditelj, po ugledu na Majkla Mura i njegove metode rada na škakljivim temama u Americi, preispituje položaj zaposlenih u globalizovanom svetu, doživeo je pravi bum u francuskim bioskopima. U ovom slučaju reč je o francuskim tekstilnim radnicima i Bernaru Arnou, prvom čoveku kompanije „Luj Viton”. Kako prenosi „Njujork tajms”, u ovom trenutku rasprodate su ulaznice u čak 800 bioskopskih sala, dok je do sada film videlo više od 260.000 gledalaca, što se smatra izuzetnim uspehom budući da prosečna maksimalna bioskopska publika, kada su dokumentarna ostvarenja u ovoj zemlji u pitanju, obično ne prelazi 50.000.

Poseban je i momenat u kojem se film prikazuje – Francuska je pre samo nekoliko dana bila paralisana generalnim štrajkom, pošto su radnici odlučili da izvrše pritisak na vladu Fransoa Olanda, čije su mere u poslednje vreme nepopularne, posebno najavljene izmene radnog zakonodavstva.

Kako američki list objašnjava, Rufan je u ime dvoje još 2007. otpuštenih radnika – Žoslin i Serža Klura – u nekoliko navrata pokušavao da dođe do Arnoa ne bi li mu postavio nekoliko pitanja, ne samo u vezi sa zatvaranjem fabrike u Fore de Kambresiju već i u vezi sa njegovim generalnim odnosom prema radnicima, ali mu je menadžer poznatog modnog brenda uvek izmicao. Inače, dvoje bivših zaposlenih u situaciji su da se bore da ne izgube dom u kojem žive dok na sudu ne postignu nagodbu sa „Lujom Vitonom”. Ovaj reditelj – istraživač, koji za film nije pisao scenario pošto smatra de je realnost bolja od fikcije, čak se pojavio i na godišnjem sastanku deoničara kompanije ali je sa njega udaljen pošto je na sebi imao majicu na kojoj je pisalo „Volim Bernara”. Firma, čiji je čelnik poznat po filantropiji i ulaganju u umetnost, zvanično je odbila da komentariše bilo šta u vezi sa ovim slučajem i nije prihvatila da učestvuje u dokumentarcu u kojem se postavlja i pitanje nije li Arno do svog bogatstva i pozicije takozvanog Robina Huda došao manipulišući svojim zaposlenima. Međutim, i pored toga film je praktično postigao veći uspeh od Murovog ostvarenja „Rodžer i ja”, pošto je kompanija odlučila da ipak kontaktira Klurove nakon što su oni zapretili da će poslati pisma o celom slučaju većini informativnih programa u Francuskoj. Ta poseta je i snimljena – kamera koja je bila sakrivena u jednoj skulpturi u domu Klurovih zabeležila je predstavnika „Luja Vitona” koji na kraju „prijateljski” upozorava ovaj bračni par: „Najvažnije je od svega da se u vezi sa ovim ne obraćate nikome.„

Reditelj Rufan tvrdi da je, istovremeno, postao i žrtva cenzure zbog filma koji je snimio. Naime, kako je ispričao medijima, izbačen je iz jednog tok-šou programa što ga nije začudilo pošto je većina francuskih najvažnijih medija u rukama nekolicine kompanijskih konglomerata.

Sociolozi u Francuskoj kažu da je film postigao veliki uspeh između ostalog i zato što pokazuje kako se običan svet usudio da izazove velikog biznismena. Prema tvrdnjama visoko pozicioniranih ličnosti unutar kompanije, koji su prijavili da su posle filma i učešća u nekim naknadnim javnim debatama počeli da dobijaju uvredljiva pisma i pretnje smrću, direktor „Luja Vitona” nije pogledao ostvarenje, ali je rekao da se divi izuzetnoj hrabrosti autora.