Izbori u Siriji usred propasti primirja

Održavanje redovnih izbora obično je znak da je sa zemljom sve u redu. Izuzetaka, međutim, ima, i Sirija je jedan od najživopisnijih.  U oblastima pod kontrolom vlade juče je organizovano glasanje za nacionalni parlament, koje opozicija ne priznaje, pitajući kako bi na birališta, ako bi to uopšte hteli, trebalo da izađe mnoštvo Sirijaca koje živi van tih područja, iza linija fronta i u opkoljenim gradovima iz kojih izlaza nema.

I delimično primirje, koje ne obuhvata čitavu zemlju, ionako je na ivici propasti zbog eskalacije borbi, koje nikada i nisu bile potpuno obustavljene, pa čak ni dostava humanitarne pomoći, predviđena sporazumom, na mnogim mestima nije uspela jer to, kako tvrde Ujedinjene nacije, nije omogućila vlast. Rasplamsavanje rata pod pritisak stavlja novu rundu mirovnih pregovora, takođe juče otvorenu u Ženevi, gde u prethodnom krugu dijaloga uz posredstvo UN nije bilo nikakvog napretka, niti na njega slute poslednje, netrpeljivošću i nepopustljivošću i dalje ispunjene izjave predstavnika sukobljenih strana.

Sukobi su se opet razbuktali, naročito u predelu oko Alepa i južno od tog grada, nekada najvećeg i najbogatijeg u Siriji, duž strateške linije između njega i prestonice Damaska. Vlast i njeni pokrovitelji, Rusija i Iran, odgovornost za zaoštravanje borbi pripisuju pobunjenicima: najavljujući veliku ofanzivu na Alepo uz podršku Rusa, sirijski premijer Vael el Halaki je, kako je preneo Tas, kazao da će džihadističke grupe koje nisu obuhvaćene primirjem i one ustaničke formacije koje su prekršile sporazum o zatišju na bojištima biti na meti vojnih operacija. Sirijska opozicija pak uz terciranje njima sklonih zemalja, poput Francuske, krivicu za novo divljanje rata svaljuju na režim. SAD, koje takođe podržavaju ustanike, ocenile su da se o sporazum o prekidu neprijateljstava u „ogromnoj većini” slučajeva ogrešila vlast predsednika Bašara el Asada.

U svakom slučaju, delimično primirje je dosad bilo jedino ohrabrenje u Siriji, rascepanoj petogodišnjim ratom, a sada, po opštoj oceni, malo nedostaje da do kraja bude pregaženo tenkovima i razneto bombama. Produbljivanju sukoba bi vodilo i ako, u slučaju da prekid neprijateljstava zaista propadne, američka Centralna obaveštajna agencija odluči da sprovede planove o snabdevanju pobunjenika moćnijim naoružanjem, o čemu izveštava „Volstrit džornal”. Saudijska Arabija, koja takođe želi uklanjanje Asada s vlasti, već dugo otvoreno traži odobrenje Vašingtona da delove opozicije naoruža protivvazdušnim projektilima i lanserima, što SAD dosad nisu prihvatale, pribojavajući se da oni ne završe u rukama koje bi ih okrenule protiv američkih aviona – po direktnom uključivanju Moskve u sukobe, eventualno obaranje ruske letelice, uz nepredvidive posledice tog čina po odnose dve supersile, takođe je postalo predmetom straha.

Ako tu neke neizvesnosti još ima, pobednik jučerašnjih izbora u Siriji je siguran: Asad, odnosno njegova stranka, na taj način ne mogu biti zbačeni. U delovima Alepa koji su pod kontrolom vlade stanovnici su, kako je javio „Gardijan”, skandirali „Alah, Sirija, Bašar – to je sve što nam je potrebno”. Naoko dobro raspoloženi Asad, kojeg je ruska intervencija spasila od poraza i vratila njegove jedinice na noge, zajedno sa suprugom Asmom, okružen podjednako nasmešenim pristalicama, glasao je u prestonici Damasku, u čijim predgrađima se takođe vode borbe.

Opoziciju je i u njenom odbijanju da učestvuje u izborima, prenosi Rojters, podržala Francuska, ponavljajući njenu ocenu da je reč o „prevari” koju inscenira „represivni režim”. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je stao iza legitimnosti izbora, komentarišući kako će se njima izbeći pravni vakuum pre vanrednih izbora koji bi, prema međunarodnom planu za Siriju, trebalo da budu održani otprilike 18 meseci nakon što neka vrsta prelazne vlade, u roku od pola godine, promeni ustav i pojedine zakone.

Formiranje te vlade, međutim, zavisi od uspeha mirovnih pregovora, koje blokira nesaglasje oko karaktera te vlade – treba li ona da bude vlada nacionalnog jedinstva ili telo koje će osigurati postepeno odstupanje Asada i oko toga da li će se, osim za skupštinu, glasati i za novog predsednika, te da li bi u tom slučaju sadašnji sirijski vođa mogao biti kandidat za još jedan mandat. Asad trenutno ne želi ni da razgovara o predsedničkim izborima, što je mogućnost koju Rusija dozvoljava. Tome se pre nekoliko dana pridružio i Iran, uz napomenu da bi Asadu moralo biti omogućeno učešće na tim izborima i poruku Vašingtonu, koji je, kako je naveo Ali Akbar Velajeti, savetnik vrhovnog ajatolaha Alija Hameneija, preko državnog sekretara Džona Kerija nedavno zatražio od Teherana da pomogne u odlasku Asada s vlasti. „S iranskog gledišta, Bašar el Asad i njegova vlada treba da ostanu kao legalna vlada i legalni predsednik do kraja njegovog mandata”, prenosi Rojters Velajetijevu izjavu. Međutim, specijalni izaslanik UN za Siriju Stafan de Mistura, glavni posrednik u mirovnim pregovorima, insistira na tome da ova runda razgovora u Ženevi mora dovesti do konkretnih koraka ka istinskom početku „političke tranzicije”, što je izraz pod kojim Zapad podrazumeva Asadovo mirno povlačenje.