Jeremić: Generalni sekretar UN mora imati kičmu

„Ako mislite da idemo u pravom smeru, pravom brzinom i da u UN ne treba ništa menjati, onda ja verovatno nisam čovek za vas. Tražim podršku za neophodne reforme”, poručio je Vuk Jeremić u UN, predstavljajući svoj program, kojim bi trebalo da dokaže zašto je najbolji među dosad devet kandidovanih za generalnog sekretara svetske organizacije. U pismu koje je uputio predsedavajućem Generalne skupštine UN, Aleksandar Vučić je pohvalio svog kandidata i njegovo „ekstenzivno diplomatsko iskustvo”, ali nije propustio da naglasi ni da je red da ključno mesto u UN popuni neko iz našeg dela sveta. „Imenovanjem Jeremića kao državljanina Republike Srbije, Srbija potvrđuje podršku principu geografske raspodele liderskih pozicija u sistemu UN, primećujući da nijedna zemlja članica iz regionalne grupe istočne Evrope do sada nije imala predstavnika na funkciji generalnog sekretara UN”, kazao je Vučić.   

U UN je dosad stiglo devet kandidatura, od čega pet iz zemalja bivše Jugoslavije. Četiri među njima su žene. Spisku takmaca za naslednika Ban Ki Muna će se možda još neko pridružiti jer je „konkurs” otvoren do juna.

U protekla tri dana u Njujorku je održana javna rasprava, to jest predstavljanje kandidata, i to prvi put u sedam decenija dugoj istoriji ove organizacije.

Prvi su se predstavili šef crnogorske diplomatije Igor Lukšić, bivša bugarska ministarska spoljnih poslova Irina Bokova i nekadašnji portugalski premijer Antonio Gutereš. Hrvatska kandidatkinja Vesna Pusić i slovenački kandidat Danilo Tirk svoj program su izložili, dok su, poslednjeg dana, tu priliku iskoristili Vuk Jeremić, bivša premijerka Novog Zelanda Helen Klark i bivši ministar spoljnih poslova Makedonije Srđan Kerim.

Jedina kandidatkinja koja je odlučila da se ne predstavi u Njujorku jeste Natalija German, bivša ministarka spoljnih poslova Moldavije.

Jeremić je u Njujorku poručio da ima nepokolebljivu veru u vrednosti Ujedinjenih nacija, vrednosti koje podrazumeva zakletva „ne ostavljati nikoga”, bez obzira na pol, rasu, veru, boju ili nacionalnost. Naveo je i da snažan multilateralizam predstavlja najjaču zaštitu protiv globalnih opasnosti sa kojima se suočavamo, da se postojeći resursi UN moraju koristiti efikasnije i da UN moraju da se revitalizuju.

„Kao generalni sekretar, podržaću jačanje sistema UN za rano upozorenje kako bi se sprečio genocid i drugi ratni zločini”, rekao je Jeremić i naglasio da je kao mlad čovek i sam bio svedok posledica neuspeha diplomatije, odsustva vladavine zakona i talasa siromaštva.

Kandidat Srbije je podsetio i da se, obavljajući različite funkcije u prethodnom periodu, borio za demokratiju, ljudska prava i pomirenje.

„Predsedavao sam Savetu Evrope i imao privilegiju da predvodim napore koji su doveli do konsenzusa u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju. Kao predsednik Generalne skupštine UN, radio sam naporno da premostimo razlike između razvijenih i zemalja u razvoju, kako bismo mogli da formalizujemo saradnju UN i G-20”, istakao je Jeremić.

On je najavio i da bi kao generalni sekretar UN na pedeset odsto rukovodećih mesta postavio kvalifikovane žene.

Odgovarajući na pitanja ambasadora, predstavnika različitih zemalja u UN, on je naglasio da je teško zamisliti okolnosti u kojima neće biti pritisaka na generalnog sekretara i dodao da ličnost na toj poziciji mora „imati kičmu”, te da se od njega očekuju hrabrost i mudrost.

Na pitanje kako bi rešio izbegličku krizu, Jeremić je rekao da se posao ne završava obezbeđivanjem hrane i skloništa za raseljene, već da se mora više raditi na poštovanju njihovih ljudskih prava i pružanju boljih šansi.

On je takođe naglasio i da bi kao generalni sekretar mnogo truda, energije i diplomatije morao da uloži u rešavanje spora između Izraela i Palestine, te da je reč o dve države i dva naroda koji moraju da u miru žive jedni pored drugih.

Na opasku da bi generalni sekretar trebalo da bude žena, Jeremić je odgovorio da je od pola mnogo važnije kako i šta neko radi. Upitan kako rešiti narastajuću islamofobiju, odgovorio je da je to „vrlo teško pitanje” i podsetio da je Srbin poreklom iz Bosne.

Londonski „Gardijan” podsmešljivo primećuje da je u 70 godina postojanja UN proces odabira čelnika UN bio transparentan koliko i izbor pape ili izbori za prvog čoveka KP Kine.

Ovo je sada veliki iskorak u odnosu na proces odabira generalnog sekretara od pre deset godina, kada je Savet bezbednosti izabrao južnokorejskog diplomatu Ban Ki Muna. Njemu nije dozvoljeno ni da pre izbora uđe u sedište UN na Menhetnu kako ne bi došao u iskušenje da ga preslišavaju „obični” članovi Generalne skupštine.

List navodi da veliki broj kandidata dolazi iz zemalja istočne Evrope, regiona koji još nije dao generalnog sekretara, i dodaje da skromne kampanje Danila Tirka, Igora Lukšića, Natalije German finansiraju njihove vlade, dok je Vesnu Pusić predložila vlada levog centra, koji je pao s vlasti ubrzo posle toga, ostavljajući njoj da plati avionsku karatu i hotelsku sobu.

Pusićeva je, navodi list, prihvatila ulogu autsajdera.

Međutim, na strani Pusićeve i Germanove je raspoloženje u Generalnoj skupštini da bi novi lider organizacije trebalo da bude žena.

U pokušaju da ublaži svoj nedostatak u tom pogledu, Lukšić je, kako se navodi, obećao da će imenovati ženu zamenika, dok je Turkov argument bio da je geografska pravičnost podjednako važna kao i rodna ravnopravnost.

„Gardijan” piše i da je centralno pitanje koliko kandidati mogu biti nezavisni od Vašingtona, Moskve i drugih stalnih članica Saveta bezbednosti. Priroda novog procesa izbora generalnog sekretara je, kako se navodi, dvojaka, jer je polovina procesa izbora vidljiva, dok se druga polovina odvija iza zatvorenih vrata, što komplikuje kampanju. Pomoćnik jednog od odsutnih kandidata kaže da se ova kampanja razlikuje od nacionalnih izbora, u kojim je važna popularnost. „Ovde je opasno biti previše popularan jer to može da odbije neku od pet članica SB. Dakle, to je delikatna ravnoteža.”