Hilari i Bernija izdaje strpljenje

Njujork je veliki „plen” na stranačkim izborima, pa zato ne čudi što su se pred nadmetanje u toj američkoj saveznoj državi kandidati Demokratske stranke sukobili žustrije nego u bilo kojoj ranijoj debati.

U preksinoćnjem televizijskom sučeljavanju u Bruklinu Hilari Klinton i Berni Sanders pokazali su nervozu ne samo zbog 291 kandidata (od 2.383, koliko je potrebno za pobedu i uzimanje nominacije) kojeg donosi donosi odmeravanje snage u ovoj državi već i zbog utiska da je glasanje u Njujorku „dan de” za oboje. Prekidali su jedno drugo do te mere da je voditelj čak morao da im skrene pažnju da gledaoci, ako „vrište jedno na drugo”, neće moći da ih čuju.

Volstrit je bio glavna tema, prenosi Si-En-En, budući da je socijaldemokratski senator napao nekadašnju državnu sekretarku jer je uzimala novac od finansijskih špekulanata, kako za govore pred zaposlenima, tako i za vođenje kampanje. Na njegovu opasku da ogromne banke koje su svet gurnule u ekonomsku krizu 2008. treba razbiti tako da njihovi sitniji delovi više ne budu opasnost po ekonomiju, Hilari Klinton je replicirala da se ne slaže, ali da se i ona zalaže za strogu regulaciju tog tržišta. To je izmamilo sarkastičan Sandersov odgovor: „O moj bože, mora da ih je to dotuklo. Da li je to bilo pre nego što su ti platili ogromne svote novca za govore ili posle toga?”

Sigurno da bi ona lakše disala posle pobede u Njujorku jer se ispostavilo da joj krajnji levičar iz Vermonta sve vreme u kampanji „diše za vratom”, a trebalo je, u zamisli Klintonovih, da bude protivnik koga će poraziti u dva poteza. Sanders je poslednjih nekoliko nedelja ostvario niz pobeda, ali mu ona ipak beži za oko 2,4 miliona glasova simpatizera Demokratske stranke. Kada bi sledećeg utorka trijumfovao, Sanders bi osnažio argument da stranačko rukovodstvo treba da ga podrži jer on i te kako ima šanse da osvoji nominaciju. Prema istraživanju En-Bi-Sija i „Volstrit džornala”, Hilari Klinton vodi u Njujorku sa 17 odsto razlike.

U možda poslednjoj TV debati koju su vodili, senator i bivša prva dama igrali su na granici ličnih uvreda. On je pojasnio da kada je kazao da ona nije „kvalifikovana” za predsednicu SAD, sigurno nije mislio na njenu inteligenciju i iskustvo, što joj priznaje, već na njene odluke da prihvati novac od bankara, ali i neke druge: „Dovodim u pitanje njeno rasuđivanje, rasuđivanje kao kada je glasala za rat u Iraku, najgluplju spoljnopolitičku grešku u istoriji naše zemlje.”

Nekadašnja šefica diplomatije založila se postepene promene dok je Sanders nastupio kao revolucionar koji želi radikalne rezove u ekonomiji i ekološkoj politici.

„Mali koraci nisu dovoljni”, istakao je Sanders, na šta mu je rivalka uzvratila: „Opisivati problem je daleko jednostavnije nego rešiti ga.” Bio je to nastavak njene kritike na njegov račun da samo kritikuje socijalne i finansijske probleme koje nema pojma kako da reši.

Zakačili su se i na polju međunarodnih odnosa. Oboje su istakli privrženost Izraelu i njegovom pravu da postoji kao jevrejska država, ali je Sanders, za razliku od nekadašnje državne sekretarke, kritikovao tamošnju vladu zbog odnosa prema Palestincima. Dok je on napao vladu Benjamina Netanijahua zbog nesrazmerne upotrebe sile i tragedije tamošnjih Arapa, Hilari Klinton je stala u odbranu Izraela odajući mu priznanje za trpljenje terora: „Ne znam kako uopšte uspevaju da vode zemlju pod stalnim pretnjama, terorističkim napadima i raketama.”

Njujork je na jedan ili drugi način država čak troje najjačih kandidata na ovim izborima. Sanders je odrastao u Bruklinu, dok se bivša prva dama preselila u državu koja se može pohvaliti Menhetnom i Nijagarinim vodopadima nakon što se iselila iz Bele kuće. Tu je napravila političku karijeru kao senatorka. Donald Tramp, najsnažniji kandidat Republikanske stranke, celog života živi u Velikoj jabuci. Zato im poraz u Njujorku ne bi teško pao samo zbog gubitka delegata već i zbog neprijatnosti od gubitka „na sopstvenoj teritoriji”.

Demokratski pretendenti na mesto predsednika gotovo da se nisu dotakli konzervativaca, izuzev kada je prva žena sa velikim izgledima da dođe na čelo Amerike primetila da je niko na devet debata, koliko ih je vodila tokom ovog izbornog ciklusa, nije pitao o reproduktivnim pravima.

„Nijedno jedino pitanje. U međuvremenu, (republikanski) guverneri saveznih država čine sve da umanje ženska prava. Imamo predsedničkog kandidata Donalda Trampa koji kaže da žene treba da budu kažnjene (za namerni pobačaj), a nas niko nikada ne pita o ovome.”

Oboje demokrata podržava pravo na abortus, za razliku od Trampa, ali još i više njegovog najljućeg stranačkog rivala Teda Kruza.