Rudnik u kome rade mornari

Jedinstveni rudnik lignita i uglja u Evropi s podvodnom eksploatacijom „Kovin” smešten duž leve obale Dunava, otvoren 1991. godine, mogao bi za pet godina, kolike su procenjene rezerve na samom kopu – da bude zatvoren. To, bi međutim, za Srbiju bila velika šteta, ako se zna da su dokazane rezerve mrkog uglja, tik pored ovog kopa, veće od 300 miliona tona i da bi na tom prostoru mogla da se izgradi nova termoelektrana snage 700 megavata, koja bi godišnje proizvodila više od šest miliona megavat sati struje. Ukupna vrednost investicije procenjena je na 1,1 milijardu evra, a život rudnika „Kovin” bio bi produžen sa strateškim partnerstvom.  Zainteresovani su investitori iz Rusije i Kine.

Rudnik je početkom devedesetih poslovao kao deo Elektroprivrede Srbije i to kao eksperimentalni rudnik s podvodnom eksploatacijom, što za razliku od površinskih ugljenokopa znači da bager otkopava ugalj ispod vode, transportuje i deponuje rudu.

– Dnevno se u „Kovinu” ispod vode, na dubini od oko 35 metara, iskopa oko 1.000 tona lignita, a moglo bi i tri puta više, da to dozvoljava bager star 25 godina čija je zamena delova preskupa – kaže Ivan Tadić, direktor rudnika, koji je na ovo mesto došao pre 10 meseci.

Zbog nedostatka para za otvaranje velikog eksploatacionog polja EPS je odustao od „Kovina” da bi ga država 2007. godine prodala za 16,2 miliona evra bugarskom investitoru. Posle tri godine, zbog neispunjavanja obaveza, država je raskinula ugovor i preduzeće prelazi u nadležnost Agencije za privatizaciju – kaže Tadić.

Sve do maja prošle godine „Kovin” se nalazio u grupi od 584 preduzeća predviđenih za restrukturiranje, da bi izlazak iz ove faze dočekao sa okamaćenim starim i novim obavezama većim od 350 miliona dinara, kaže direktor. Uprkos tome, „Kovin” je 2015. završio s dobiti iz redovnog poslovanja od oko 17 miliona dinara. Samo godinu dana ranije gubitak firme bio je 10,5 miliona. Kompletna ovogodišnja proizvodnja već je prodata kako velikim industrijskim potrošačima, tako i domaćinstvima, a kupac je obezbeđen i za celu narednu godinu. 

– Sigurno da bi poslovanje moglo biti i bolje da zbog izubljenih sudskih sporova i nenaplaćenih potraživanja firma ne mora da plati 150 miliona dinara duga, od čega su samo obaveze prema sudu 55 miliona dinara. Dok je 100 miliona dinara nenaplaćenih komercijalnih, inostranih i domaćih potraživanja – objašnjava naš sagovornik.

Najveći pojedinačni dug iz perioda privatizacije je prema Elektro Vojvodini kojoj godišnje plaćaju oko 23 miliona dinara. Dug prema „Vodama Vojvodine” je oko 60 miliona dinara, zbog kog „Kovinu” može svakog časa da bude blokiran račun.

– Mesečnom otplatom od 2,8 miliona dinara izbegnuta je blokada, a „Kovin” je trenutno u pregovorima da se mesečna zaduženja smanje na milion dinara – kaže Tadić.

Ono što je mu je, kaže, posebno bolo oči kada je došao u „Kovin” je cena po kojoj je rudnik kupovao gorivo od jednog privatnika iz Šapca koji im je litar evrodizela naplaćivao 155 dinara, dok je na pumpama bio jeftiniji za 20 i više dinara. Po osnovu ovako zaključenog ugovora, zbog kog je u sudskom sporu s dobavljačem, rudnik računa na povraćaj od oko 10 miliona dinara. Tadić, kaže, da državi, od koje rudnik ne dobija ni dinar pomoći, redovno izmiruju obaveze po osnovu taksi za mineralne sirovine (šljunak i ugalj koji se kopaju), pa je lane Pokrajinskom sekretarijatu isplaćena kompletna obaveza od oko 24 miliona dinara, što je 10 puta više nego 2012. godine. Prosečna neto zarada rudara u januaru ove godine u „Kovinu” bila je viša od republičkog proseka i iznosila je 67.016. Istovremeno je prosek za opštinu Kovin 28.722 dinara, kaže Tadić.

– Problem je što država ne dozvoljava zapošljavanje novih radnika, pa ih umesto 130 sada ima 107. Preostali se angažuju po osnovu povremenih i privremenih poslova, a bili bi neophodni da stalno rade – kaže on i dodaje da je interesantno da u skorije vreme nije zaposlen nijedan radnik sa završenom srednjom rudarskom školom. Možda zato, dodaje, što su ovde potrebniji mornari, jer se sve radi na brodu – kaže on.

Ukoliko bi se kineski i ruski strateški partneri ozbiljno uključili u energetski projekat „Kovin”, prihod od PDV-a samo od prodaje struje iz nove termoelektrane iznosio bi oko 50 miliona evra godišnje. Zarada od rudne rente iznosila bi oko pet miliona evra godišnje, a posebna je priča povećanje energetske stabilnosti Srbije i prodaja struje na berzi, zaključuje on.