Pred novom agrarnom politikom

Republici Srbiji za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna je nova agrarna politika. Ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno je da donese rezultate. Politika mora biti realna i ostvariva. Pored nove vlade, očekuje se da će je usvojiti i budući sastav skupštine. Tako će biti dugotrajna i obavezivati buduće vlade i ministre. A ne samo da traje od jednog do drugog ministra. A njih je od demokratskih promena 2000. do danas bilo – 12!

Republika Srbija raspolaže sa 5,2 miliona hektara poljoprivrednih površina (koristi se 3,35 miliona hektara), počiva na agraru i potreban joj je novi koncept razvoja u ovoj oblasti. Dakle, ono što postoji, agrarna strategija vlade od 21. jula 2014, nije donelo očekivane rezultate! Naime, u prvoj godini sprovođenja te strategije, 2015, razvoj poljoprivrede, umesto planiranog rasta od 6,1 odsto, beleži fizički pad proizvodnje od osam odsto (podatak RZS)!

Ostvareni rezultati pokazali su da je strategija bila plan nerealnih želja (200 eksperata-kreatora napisali su 145 strana teksta)!

Nova vlada i, možda, novi resorni ministar, dakle, trebalo bi da izgrade novu agrarnu politiku, identifikuju sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika.

Problem je i u spoljnotrgovinskoj razmeni srpskog agrara jer u strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, a ne prerađeni, s većom dodatnom vrednošću. Niz je i drugih problema koji se akumuliraju već decenijama i ozbiljna su kočnica u razvoju poljoprivrede. Sad je prilika da se koncipira nova agrarna politika, za spas poljoprivrede, sela i Srbije. Srbija ima 4.709 seoskih naselja, a u 1.034 manje je od po 100 stanovnika. S nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti i na zajedničku poljoprivrednu politiku EU i formirati nove institucije za sprovođenje realne politike.

U prvom redu treba osposobiti agencije preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj zemlji (da ne ostanu samo želja) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bismo mogli planirati i pratiti proizvodnju. Prioritet mora imati donošenje nove strategije razvoja, prvo na nivou vlade, a potom i u Skupštini Srbije. S tim da se poseban akcenat stavi na koncept reindustrijalizacije, bez koje privreda Srbije ne može napred. U okviru tog koncepta agroindustrija bi trebalo da predstavlja veliku šansu. To znači da nova strategija mora sadržati multifunkcionalni prilaz, koji uključuje i oporavak stočarstva, i organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su i odlike savremene poljoprivrede, kojoj Srbija teži. Ali i mnoge stvari kojima smo opterećeni treba da izbacimo iz dosadašnjeg modela! Treba razvijati uspešan porodični biznis na poljoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište.

Primera radi, EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) očekuje da od Srbije u narednoj polovini veka godišnje kupuje po 50.000 tona bebi-bifa. Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolje govori podatak iz 2015. godine kada je izvezeno samo 315 tona! Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU za godišnji izvoz 8.875 tona bebi-bifa. Ali, nikada se toj količini nismo primakli.

Sprovođenje nove, buduće, agrarne politike znači i napuniti prazne staje u Srbiji. Pored već praznih staja kod većine od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000–20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune, ali boljom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – to je moguće.

*Publicista, član Odbora za selo SANU