Čija je naša ravnica

Novi Sad – U srpskoj politici, sklonoj čestim turbulencijama, promenama savezništava, sklapanju i rasklapanju koalicija, ujedinjenjima i izdajama, Vojvodina kao da je ostala izolovani feud. I dok su se u republici menjale vlade, raskidale koalicije uz velike lomove i najteže optužbe za izdaju i lopovluk, u severnoj pokrajini je 16 godina vladala savršena stabilnost, u kojoj se samo povremeno zaljuljala trojna koalicija Demokratske stranke Bojana Pajtića, Lige socijaldemokrata Nenada Čanka i Saveza vojvođanskih Mađara. Taj srpski politički fenomen, najduža vladajuća koalicija u istoriji Srbije, nije bio uzdrman ni u periodima kad je Nenad Čanak komunicirao s Pajtićem preko Beograda, odnosno kabineta Borisa Tadića, niti kada je DS podržao donošenje Ustava 2006. godine, iako su oba partnera – Čankova Liga i SVM – bili najogorčeniji protivnici donošenja osnovnog zakona Srbije.

Čak i u periodima kad su sva trojica lidera te koalicije jedva uspevala da lično komuniciraju, vlada Vojvodine nije bila uzdrmana, jer je izgledalo kao da su stranke srasle u koaliciju koju može raskinuti samo neka velika sila. Čak i kad se u Srbiji desio politički zemljotres, kad su 2012. godine naprednjaci postali najmoćnija stranka, a demokrate počele da klize ka političkim marginama, Bojan Pajtić je uspevao da zadrži vladajuću koaliciju na okupu. Zato je u severnoj pokrajini ovih dana glavno pitanje kako će 25. aprila izgledati politička mapa Vojvodine. Ili jednostavnije – gde će se na toj mapi naći DS, koji je 16 godina stub svake vlasti, a gde Bojan Pajtić, koji je sa 12 godina premijerskog staža drugi balkanski političar po dužini opstanka na vlasti? Prvo mesto suvereno drži Milo Đukanović.

Šta su Pajtić i demokrate ostavili Vojvođanima posle 16 godina i da li je to što su ostavili dovoljno da sačuvaju vlast?

Poslednja istraživanja ukazuju na to da će biti gotovo ravno čudu ako Bojan dostigne Milovu vladarsku dugovečnost.

Pre svega je promenjena slika Vojvodine koja je doživljavana kao bogatiji deo zemlje, kao žitnica Evrope i lokomotiva razvoja Srbije. Danas je u njoj čak 26 opština po razvijenosti ispod republičkog proseka, a u nekim krajevima nezaposlenost je veća od 22 odsto.

Demokrate više nemaju tvrdo uporište kakvo su imali na prošlim pokrajinskim izborima, kada su osvojili skoro polovinu mesta u vojvođanskom parlamentu (58 od 120 poslanika). Tada je Bojan Pajtić, sa starim koalicionim partnerima, Savezom vojvođanskih Mađara i Ligom socijaldemokrata Vojvodine, započeo svoj treći (četvorogodišnji) mandat na čelu pokrajinske vlade.

Na kraju tog dugog puta, veliki broj građana Vojvodine, 41 odsto njih, smatra da pokrajinska vlada nije uradila ništa pozitivno, kako je pokazalo istraživanje Cesida i Prve TV. Od toga je skoro trećina mlađih od 30 godina. S druge strane, od onih koji su odgovorili na pitanje o najpozitivnijoj stvari koju je uradila pokrajinska vlada, izdvojeni su – infrastruktura, nova radna mesta, pomoć posle poplava, uvođenje reda i bolji rad javnih ustanova.

Isti istraživač u nedavnom merenju pulsa javnog mnjenja Vojvodine našao je da DS podržava tek 6,2 odsto opredeljenih birača, dok je na prvom mestu Srpska napredna stranka (41,2 odsto), na drugom LSV (12 odsto), a na trećem Socijalistička partija Srbije (8,5 odsto).

U poslednja dva mandata potrošeno je, po podacima poslanika SNS-a Milenka Jovanova, više od milijardu evra samo iz vojvođanskih fondova: za kapitalna ulaganja 850 miliona, za razvoj oko 100, za nove tehnologije 35 miliona evra... Ali, kako je to potrošeno, pita on, navodeći da građani i sami vide kakvo je stanje u Vojvodini. „Koji je to projekat koji DS za 16 godina nije mogao da ostvari i na osnovu čega traže još vlasti?”, kaže Jovanov za „Politiku”.

Polemika naprednjaka i demokrata oko Vojvodine starija je od ove predizborne kampanje. SNS već tri godine osporava legitimitet pokrajinske vlasti, ukazujući najpre na rezultate DS-a na izborima koji su u međuvremenu održani. Pajtić je odbijao da se povuče, smatrajući da parcijalni izbori nisu odraz ukupne volje birača. Odbacivao je i odgovornost za gašenje Razvojne banke Vojvodine, gubitke u Tesla banci, efekte dodele subvencija privatnim preduzećima...

Period 2012–2016. obeležio je duboki jaz između pokrajinske i republičke vlade zbog novca za finansiranje Vojvodine i duga, za koji DS tvrdi da je godišnje na nivou 40 milijardi dinara. Na taj problem trebalo je da ukaže Deklaracija o ustavnim i zakonskim pravima Vojvodine, koju je Skupština APV donela 2013. godine, ali je taj dokument više pokazao koliko su duboke razlike stranaka u pokrajinskoj i republičkoj vlasti u pogledu na istorijski kontekst Vojvodine, njen nastanak 1945. ili prisajedinjenje iz 1918.

Pajtića je na početku tog mandata zatekla odluka Ustavnog suda, koji je osporio deo Zakona o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine i Statuta APV, koji je kasnije uz poteškoće promenjen. Pokazalo se da i u samoj vladi nema saglasja, pa je na polovini mandata rekonstruisana bez podrške SVM-a.

I sam DS je prolazio kroz turbulencije. Stranku 2014. napušta tada počasni predsednik Boris Tadić, s obrazloženjem da se u nju „vraćaju ljudi koji su joj doneli epitet aferaške i korupcionaške”. Te godine Goran Ješić izlazi iz pokrajinske vlade zbog spora oko novca za vodoprivredu, ali ostaje u stranci iz koje je posle poručio da Pajtić treba da napusti vladu Vojvodine i da kao šef opozicije sedi u parlamentu Srbije. DS ne treba, rekao je tada Ješić, da vodi politiku tako što će vikati „Ua Vučić”. Tvrdio je da ne cepa stranku, ali je to na neki način prošle godine učinio Borko Stefanović, koji je, napuštajući demokrate, sa sobom povukao i deo članstva. Stefanović je, međutim, odustao od pokrajinskih izbora, jer 6.000 potpisa za izborne „novajlije” očito nije bilo lako prikupiti.

„S Pajtićem je ostala praktično ekipa iz Novog Sada. On nije uspeo da se profiliše kao političar na nacionalnom nivou, više je regionalni, još malo pa kao Nenad Čanak”, kaže za „Politiku” analitičar Branko Radun.

Izbornu prekretnicu u Vojvodini najavljuje i lider SVM-a Ištvan Pastor, koji očekuje saradnju s naprednjacima. „Realno je očekivati da i na vojvođanskom nivou SNS bude najjači”, rekao je Pastor u intervjuu za „Nin”, ocenjujući da je „strahovito važno” da u budućoj većini budu i SVM i LSV, jer treba rešavati „otvorena pitanja” u vezi sa ustavnopravnim statusom, nadležnostima i finansiranjem Vojvodine.

Neke naznake stižu i iz LSV-a, koji je pokazao da s naprednjacima i socijalistima može da sarađuje još pre dve godine, kad su zajedno izglasali promenu izbornog sistema u Vojvodini iz mešovitog u proporcionalni.

Svoje biračko telo u Vojvodini Liga neće deliti s Tadićevim socijaldemokratama i liberalima Čedomira Jovanovića, s kojima nastupa na republičkom nivou. U pokrajini je to koalicija s manjinskom rusinskom strankom Zajedno za Vojvodinu Olene Papuge. Izbornu listu predvodi Branislav Bogaroški, koji je u Pajtićevu rekonstruisanu vladu ušao kao potpredsednik i sekretar za poljoprivredu. Kao i kod DS-a, kampanja LSV-a oslanja se na kritiku agrarne politike odlazeće republike vlasti.

Pojedini analitičari daju izvesnu šansu političkoj desnici, pogotovo radikalima, posle oslobađajuće haške presude njihovom lideru Vojislavu Šešelju. U Vojvodini su na 9,1 odsto podrške birača (istraživanje Nove srpske političke misli), dok se za DSS-Dveri prognozira prelazak cenzusa. Treba uzeti u obzir da je to ispitivanje rađeno u martu, pre presude Šešelju. Novije istraživanje (Cesid), međutim, izjednačava rejting te dve grupacije (po 7,6 odsto odsto podrške).