Gusari sa naslovnice

Da je rokenrol legitimni muzički pravac svedoči i to što u njemu, kao i u drugim oblicima jedne od najstarijih umetnosti – od narodnog stvaralaštva, klasike, pa preko opere do džeza – ima svega i svačega. Tu su, pre svega, ozbiljni radovi sa jasno izraženom porukom (emotivnom, opominjućom, sabornom…), ali i oni koji su više okrenuti zabavljačkoj, pa i šaljivoj strani stvarnosti. I sve to kombinovano sa sviračkom ekvilibristikom i – puno galame.

Među ovom poslednjom sortom je i kompozicija „Naslovna strana ’Rolingstouna’” (The Cover Of The Rolling Stone) grupe „Dr Huk i sajam medicine”. Podsetimo, „Rolingstoun” je američki časopis sa najširim spektrom tema koje obrađuje, što ga čini veoma čitanim sa one strane Atlantika. Pojaviti se na naslovnoj stranici jedne takve revije za prosečnog Amerikanca, kome je slika važnija od svega, predstavlja statusnu potvrdu. Naravno, među većinom onih koji ga kupuju.

Momci iz grupe čiji je izgled jednako bizaran koliko i njihova muzika već na početku pesme su zavapili: „Mi smo velike rok zvezde, imamo zlatne prste i obožavaju nas gde god da se pojavimo. Takvi smo. Pevamo o lepoti, pevamo o istini. Za desetak hiljada dolara po koncertu. Kljukamo se svakojakim pilulama koje izazivaju razna uzbuđenja. Ipak, uzbuđenje koje još nismo doživeli je osećaj koji te obuzme kada vidiš svoju sliku na naslovnici ’Rolingstouna’.”

„Dr Huk” spada u onu vrstu bendova koji nisu izbegavali da u svojim pesmama izvrgnu ruglu i sam posao kojim su se bavili. A u tom bratstvu bilo je svega i svačega: od „Ded kenedijevaca” pa preko „Ofspring” ili „Bladahaund genga” do vanserijskih autora kakav je bio pokojni Frenk Zapa.

Suština je bila u tome da se pokaže da je rokenrol i pored nesumnjivih kreativnih dostignuća, u suštini, muzika za zabavu. A grupa „Dr Huk” je to pokazivala na različite načine, uključujući i vizuelnu prezentaciju čiji najupečatljiviji momenat je bio gusarski izgled pevača Reja Sejera.

Pa i pevanje o naslovnici „Rolingstouna” na neki način je ismevanje onog dela (većinskog) američkog društva koji svoje životne stavove gradi na gledanju televizije ili čitanju časopisa koji su skloni da život prikazuju u boljem svetlu od onoga koji se viđa na velegradskim ulicama, posebno u „rasno definisanim predgrađima”.

Nastupi ovog benda više se mogu okarakterisati kao performans, nego kao standardni koncerti na koje je publika došla da bi samo uživala u muzici. U tom nastojanju da spoje predstavu sa pesmama koje su izvodili, „Dr Huk” su uveliko uspevali. Svaki njihov šou sadržao je mnogo priče i glumatanja ispunjenih cinizmom i željom da publici pruže što više mogu za onih „desetak hiljada dolara po koncertu”.

„Imamo gomilu plavookih grupi-tinejdžerki koje su spremne da urade sve što zatražimo. Imamo i pravog indijskog gurua, doduše pijanduru, koji nas uči boljem odnosu prema životu. Imamo sve prijatelje koje parama možeš da kupiš, tako da nikada nismo sami. I svakoga dana sve smo bogatiji. Ali nikako da ugledamo svoju sliku na naslovnici ’Rolingstouna’…”

Na kraju, i to im je uspelo – 29. marta 1973. godine.

Naslovna strana „Rolingstouna”

Ha, ha… Ne mogu da verujem

Hej, ne diraj to

Rej, Rej šećeru, reci im ko smo mi…

Pa, mi smo velike rok zvezde

Imamo zlatne prste

I obožavaju nas gde god da se pojavimo… (takvi smo…)

Pevamo o lepoti, pevamo o istini

Za desetak hiljada dolara po koncertu… (naravno…)

Kljukamo se svakojakim pilulama koje izazivaju razna uzbuđenja

Ipak, uzbuđenje koje još nismo doživeli

Je osećaj koji te obuzme kada vidiš svoju sliku

Na naslovnici „Rolingstouna”

„Rolingstoun”, voleo bih da vidim svoju sliku na naslovnici

Odmah bih majci kupio pet primeraka

Voleo bih da ugledam svoje nasmejano lice

Na naslovnici „Rolingstouna” (to je baš super ideja…)

Imam šiznutu staru zvanu „kokain Keti”

Koja veze po mojim farmerkama

Imam i matorog sedokosog oca

Koji vozi moju limuzinu

I sve to je dovoljno da ti glava eksplodira

Ali glava nikada neće eksplodirati

Kako bi to bilo kada bi video svoju sliku

Na naslovnici „Rolingstouna”

„Rolingstoun”…

Sve je – rokenrol…

I to je tako lepo…

Imamo gomilu plavookih grupi-tinejdžerki

Koje su spremne da urade sve što zatražimo

Imamo i pravog indijskog gurua (doduše, pijanca)

Koji nas uči boljem odnosu prema životu

Imamo sve moguće prijatelje koje parama možeš da kupiš

Tako da nikada nismo sami

I svakoga dana sve smo bogatiji

Ali nikako da ugledamo svoju sliku

Na naslovnici „Rolingstouna”

„Rolingstoun”…

Nije mi jasno zašto nas nema na toj naslovnici…

Baš bih kupio pet primeraka za moju majku

Mi smo tako lepi likovi

Hoću da vidim svoje nasmešeno lice

Ne šalim se, bila bi to predivna naslovnica…

Novi snimak, i to baš spreda, čoveče

Već vidim, bićemo na naslovnoj strani

Smeši se čoveče… Predivno…