Kad ljubav slomi srce

Ko­li­ko ste pu­ta ima­li do­ži­vljaj da će vam sr­ce pre­pu­ći od tu­ge na­kon emo­tiv­nog gu­bit­ka, kao da vam ne­ko iz­vo­di ope­ra­ci­ju na otvo­re­nom sr­cu bez ane­ste­zi­je? Is­tra­žu­ju­ći ra­zor­ni uti­caj emo­tiv­nih ka­ta­stro­fa na zdra­vlje, dan­ski kar­di­o­lo­zi do­šli su do za­ključ­ka da oso­be ko­je tu­gu­ju po­sle smr­ti part­ne­ra ili ras­ki­da du­go­go­di­šnje ve­ze ima­ju po­vi­še­ni ri­zik od zdrav­stve­nih pro­ble­ma sa sr­cem. 
Re­zul­ta­ti nji­ho­ve stu­di­je, ko­ji su ne­dav­no ob­ja­vlje­ni u on­lajn ča­so­pi­su „Otvo­re­no sr­ce” (Open He­art), po­ka­za­li su da je ri­zik od arit­mi­je za 41 od­sto ve­ći kod oso­ba ko­je pa­te od sin­dro­ma slo­mlje­nog sr­ca. 
Smrt pa­rt­ne­ra mo­že da pro­u­zro­ku­je po­re­me­ćaj u ra­du sr­ca po­ten­ci­jal­no opa­san po ži­vot, upo­zo­ri­li su dan­ski kar­di­o­lo­zi i do­da­li da su naj­ve­ćem ri­zi­ku iz­lo­že­ne oso­be ko­je su mla­đe od 60 go­di­na i či­ji je part­ner iz­ne­na­da umro. 
Ri­zik od in­fark­ta mi­o­kar­da naj­ve­ći je osam do 14 da­na na­kon gu­bit­ka part­ne­ra, a na­kon tog pe­ri­o­da znat­no pa­da. 
Pro­fe­sor dr Vi­še­slav Ha­dži-Ta­no­vić ob­ja­šnja­va da sin­drom slo­mlje­nog sr­ca ni­je si­no­nim za in­farkt i ne pred­sta­vlja „pre­dvor­je” sr­ča­nog uda­ra – to je sta­nje sr­ca iza­zva­no vi­so­kim ste­pe­nom emo­ci­o­nal­nog stre­sa, ko­ji do­vo­di do na­gle sr­ča­ne sla­bo­sti. Pro­la­znog je ka­rak­te­ra i tra­je 48 sa­ti do ne­de­lju da­na. 
– Sin­drom slo­mlje­nog sr­ca ja­sno po­ka­zu­je po­ve­za­nost i uti­caj emo­ci­ja na rad sr­ca: ovaj sin­drom pre­po­zna­li su i na­ši pe­sni­ci, ko­ji su ga u svo­jim pe­sma­ma opi­si­va­li re­či­ma „maj­ci je od tu­ge sr­ce pre­pu­klo”, „sr­ce me bo­li zbog te­be”... Naj­če­šći uzro­ci sin­dro­ma slo­mlje­nog sr­ca je­su: stres iza­zvan gu­bit­kom vo­lje­ne oso­be, jed­no­stra­ni ras­kid lju­bav­ne ve­ze, ne­ver­stvo, raz­vod bra­ka, ne­sreć­na lju­bav, ali i po­slov­ni ne­u­speh i sa­zna­nje da je oso­ba obo­le­la od te­ške bo­le­sti – uka­zao je dr Vi­še­slav Ha­dži-Ta­no­vić. 
Naš sa­go­vor­nik na­po­mi­nje da je va­žno raz­u­me­ti da se u sta­nju ve­li­kog stre­sa lu­či adre­na­lin, ko­ji do­vo­di do su­že­nja krv­nih su­do­va. 
– Zbog to­ga sin­drom slo­mlje­nog sr­ca pre sve­ga ka­rak­te­ri­še bol u pre­de­lu grud­ne ko­sti, ko­ji li­či na bol od sr­ča­nog in­fark­ta, za­tim ose­ćaj ste­za­nja i pri­ti­ska na grud­ni koš, kao i ne­do­sta­tak va­zdu­ha, ne­sve­sti­ca, vr­to­gla­vi­ca, gla­vo­bo­lja, pre­ska­ka­nje sr­ca i nje­gov ubr­za­ni rad. Iz­ra­že­ni su i psi­hič­ki pro­ble­mi u vi­du apa­ti­je, tu­ge, bez­volj­no­sti, de­pre­si­je i ose­ćaj da je ži­vot bez­vre­dan bez iz­gu­blje­ne vo­lje­ne oso­be – ob­ja­snio je Ha­dži-Ta­no­vić. 
Me­đu­tim, iako simp­to­mi slo­mlje­nog sr­ca li­če na in­farkt mi­o­kar­da, osnov­na raz­li­ka je u to­me što sr­ča­ni udar uzro­ku­je za­če­plje­nje krv­nih su­do­va, zbog če­ga je pro­tok kr­vi ote­žan, a sr­ča­ni mi­šić sla­bi, dok kod sin­dro­ma slo­mlje­nog sr­ca pa­ci­jen­ti ne mo­ra­ju da ima­ju ni­ka­kvih za­če­plje­nja ili pro­ble­ma s kr­vo­to­kom – ume­sto to­ga do­la­zi do pri­vre­me­nog sla­blje­nja sr­ča­nog mi­ši­ća zbog „pre­do­zi­ra­nja” hor­mo­ni­ma. 
Zbog to­ga „slo­mlje­no sr­ce” mo­že u pot­pu­no­sti da se opo­ra­vi i vra­ti u nor­ma­lan rad, dok na­kon sr­ča­nog uda­ra zdrav­stve­ni sta­tus „še­fa kr­vo­to­ka” vi­še ni­ka­da ni­je isti. Ilu­stra­tiv­ni do­kaz te­ze da su že­ne ne­žni­ji pol je­ste i sta­ti­sti­ka kli­ni­ke Me­jo, ko­ja po­ka­zu­je da su da­me se­dam i po pu­ta pod­lo­žni­je sin­dro­mu slo­mlje­nog sr­ca, i to po­sle 50. go­di­ne ži­vo­ta, jer nji­ho­vo sr­ce ima ma­nje re­cep­to­ra za adre­na­lin, ko­ji je glav­ni hor­mon stre­sa. 
– Mo­ji naj­če­šći pa­ci­jen­ti bi­li su ti­nej­dže­ri sa kla­sič­nim zna­ci­ma sin­dro­ma slo­mlje­nog sr­ca zbog jed­no­stra­nog ras­ki­da i ne­uz­vra­će­ne lju­ba­vi, ali i maj­ke ko­je su iz­gu­bi­le de­cu i ni­su vi­de­le da­lji smi­sao ži­vo­ta – is­ta­kao je dr Vi­še­slav Ha­dži-Ta­no­vić. 
I dok le­ka­ri is­ti­ču da se sin­drom slo­mlje­nog sr­ca uspe­šno le­či uko­li­ko se oso­ba na vre­me vra­ti le­ka­ru i po­sta­vi pra­va di­jag­no­za, psi­ho­lo­zi će do­da­ti da se slo­mlje­no sr­ce naj­bo­lje le­či – no­vom lju­ba­vlju.