CIA širi pipke po društvenim mrežama

Kompjuterski algoritmi sastavljeni da uoče „unutrašnju pretnju” i veštačka inteligencija koja češlja ogromne baze podataka samo su neke od tehnologija koje razvijaju tehnološke kompanije uz pomoć investicionog fonda povezanog sa američkom agencijom CIA.

Centralna obaveštajna agencija preko fonda „Inkjutel” (In-Q-Tel) sarađuje sa 38 kompanija, a sudeći po njihovom profilu američki obaveštajci su najviše zainteresovani za nadzor društvenih medija na internetu i rudarenje po podacima.

Dokument do kog je došao američki sajt „Intersept”, čiji je jedan od osnivača i urednika bliski saradnik Edvarda Snoudena – novinar Glen Grinvold, sadrži podatke sa samita izvršnih direktora koji je krajem februara u San Hozeu organizovao „Inkjutel”. On pokazuje da je CIA sve više zainteresovana da nadzire društvene medije, koji su prava riznica dragocenih podataka, ali problem je da se u toj „galami” uoči pravi signal.

Prošlog septembra, drugi čovek agencije Dejvid Koen rekao je da tvitovi Islamske države i druge objave na društvenim medijima često imaju stvarnu obaveštajnu vrednost.

Neke od 38 kompanija čija se imena pominje u dokumentu jesu „Dejtamajner”, „Džiofidija”, „PATHAR”, a sve tri proizvode alate za rudarenje po nepreglednim bazama podataka.

Specijalnost „Dejtamajnera” jeste da uočava aktuelnosti na „Tviteru”. Njeni klijenti su novinske kuće, policijske službe i hedž fondovi koji na ovaj način žele da prate važne događaja u realnom vremenu.

PATHAR ima servis „Dunami” koji koristi i Ef-Bi-Aj da uspostavi mrežu odnosa između ljudi na društvenim mrežama i ustanovi koji su centri uticaja i potencijalni znaci radikalizacije.

„Džiofidija” automatski prati geotagovane objave na društvenim mrežama da bi otkrila gde se dešava nešto važno. Preporučuje se državnim institucijama kao način da se predvide nasilni protesti.

Sličnu uslugu pruža i „Transvojant”, čiji je osnivač, prema podacima „Intersepta”, bivši potpredsednik „Lokhid Martina” –Denis Grousklouz. „Intersept” navodi da je predsednica „Inkjutela” odbila intervju navodeći da fond „ne učestvuje u medijskim intervjuima i događajima”. Ovaj fond je ranije javno objavljivao ulaganja u kompanije koje vrše skeniranje podataka. U izveštajima fonda i ranije se isticalo da nadzor društvenih medija sve više postaje suštinski važan da bi se pratili politički pokreti, krize, epidemije, nesreće i globalni trendovi uopšte. Poslednja serija ulaganja pokazuje da je CIA ubrzala napore da joj skupljanje podataka o korisnicima interneta postane prioritet, preneo je „Intersept”.

Borci za pravo na privatnost izražavaju, međutim, zabrinutost zbog ovakvog načina profilisanja i automatizovanog zaključivanja.

„Kada vam algoritmi privatne kompanije odlučuju o riziku od pobune ili označe nekog kao osobu od interesa, očito postoji prostor da se ljudi obeleže na osnovu svojih stanovišta, pa čak i da se nezakonito targetiraju na osnovu rase ili religije”, rekla je za „Intersept” Li Roulandis iz pravnog tima Američke unije za građanske slobode.

Ona je dodala da se ide ka tome da vlade uz pomoć tehnoloških kompanija „grade obimne dosije” koristeći „ništa drugo do ustavom zagarantovanu slobodu govora”.