Saudijski šamar Rusiji oko nafte

Prvi pokušaj vodećih svetskih proizvođača nafte da dogovore zajedničku strategiju obuzdavanja dvogodišnje globalne krize na tržištu petroleja izjalovio se u nedelju veče u Dohi, nakon iznenadne promene stava Saudijske Arabije – vodećeg svetskog izvoznika crnog zlata. Koliko u subotu ujutru, zvanični Rijad bio je spreman da zajedno sa još petnaestak petroizvoznika (a bez spominjanja arhe-rivala Irana) zamrzne proizvodnju na januarskom nivou – u skladu sa uslovnim dogovorom postignutim sredinom februara sa Rusijom, Venecuelom i Katarom.

Ubeđeni u uspeh dogovora, organizatori su u nedelju ujutru podelili učesnicima prvu verziju završnog zvaničnog saopštenja o tom dogovoru – postignutom uz prethodnu punu saglasnost sa saudijskim ministrom energetike Alijem el Naimijem (80) i ruskim ministrom za naftu Aleksanderom Novakom.

A zatim je u nedelju oko podneva došlo do iznenadnog obrta u stavu Rijada, u kome je ključnu ulogu odigrao saudijski princ Muhamed bin Salman (30), inače državni ministar privrede, u čiji resor spada i energetika.

„Ukoliko svi veliki proizvođači ne zamrznu proizvodnju, mi je nećemo zamrznuti”, upozorio je princ Salman, u ovlaš skrivenom upozorenju Teheranu, koji inače nije ni poslao predstavnika u Dohu. Iran je , kao član OPEK-a i pre skupa u Dohi najavio da neće zamrznuti proizvodnju sve dok ne postigne kvote izvoza petroleja od pre uvođenja drakonskih sankcija (ukinutih inače januara ove godine). Nakon objave princa Salmana, među okupljenima u Dohi ( „Njujork tajms” navodi učešće 18 zemalja, „Sinhua” je prebrojala 23 prisutna) nastala je višečasovna pometnja, začinjena javnim svađanjem glavnih protagonista predloga o zamrzavanju: Rusije i Saudijske Arabije.

„Novi saudijski zahtevi su nerazumni. Razočarani smo: došli smo u Dohu sa utiskom da je dogovor o zamrzavanju postignut, a ne da bismo ponovo otvarali temu. Rusija ne zatvara vrata daljim pregovorima, samo će ubuduće biti daleko opreznija. Iran nije uzrok neuspeha današnjih pregovora u Dohi”, istakao je ruski ministar energetike Aleksander Novak.

„Saudijska Arabija stoji čvrsto na stanovištu da dogovor treba da važi za sve vodeće proizvođače”, uzvraćali su izaslanici princa Salmana, koji je nedavno najavio mogućnost delimične privatizacije državne naftne kompanije „Aramko”.

Većina učesnika skupa uopšte nije krila razočaranje ishodom sastanka, koji je utanačen još sredinom februara kada je „kvartet iz Dohe“ ( Rusija, Saudijska Arabija, Venecuela i Katar)pozvao druge zainteresovane petrodržave da im se priključe.

Debakl u Dohi – zajednička je ocena zapadnih posmatrača skupa u nedelju.

„Skup je bio utanačen da umiri tržišta i ubedi ih da Rusija i Saudijska Arabija mogu da sarađuju, ali to se nije ostvarilo”, upozorava „Njujork tajms”.

„Saudijska Arabija namerno je torpedovala sporazum u Dohi i bila je spremna na njegov neuspeh. To ozbiljno šteti kredibilitetu proizvođača uopšte, a posebno OPEK-a”, ocenila je nemačka Komers banka.

„Nova vlast u Rijadu spremna je izgleda da daleko više nego ranije politizuju trgovinu naftom, što može imati nesagledive posledice po odnose u regionu i na tržištu strateške sirovine. Pitanje penzionisanja Alija el Naimija, decenijama najuticajnijeg čoveka svetske naftne trgovine, sada je otvoreno, smatra londonski „Fajnenšel tajms”.

Inače, mučni skup u Dohi – zaokružio je katarski ministar energetike Muhamed el Sada ocenom da je „neophodno dodatno vreme za konsultacije unutar OPEK-a i izvan njega”, a pre sledećeg redovnog okupljanja kartela početkom juna u Beču.

Iza debakla u Dohi svetske berze smesta su oborile cenu nafte.

Tokom jutarnje trgovine cena barela lake severnoatlantske nafte tipa „brent” pala je čitavih sedam odsto, dok je laka teksaska nafta pojevtinila oko 2,3 odsto, da bi se tokom dana oporavile – što zbog vesti o drastičnom smanjenju proizvodnje crnog zlata u Kuvajtu zbog masovnog štrajka domaće radne snage na instalacijama, što zbog nagoveštaja skorog pada svetskih zaliha.

Dalji odnosi među protagonistima neuspelog dogovora u Dohi Rusije i Saudijske Arabije nepredvidivi su. Obe zemlje ekstrakcija nafte košta ispod pet dolara po barelu: teoretski i Rusija i Saudijska Arabija bi još neko vreme mogle da izdrže obaranje cene barela.

Da li će Moskva i Rijad uskoro potražiti povod za razgovor o situaciji na svetskom tržištu nafte, neizvesno je. U tom vakuumu, zvanični Teheran juče je – nakon upadljivog izostanka sa skupa u Dohi – predložio naftašima da „nastave sa pregovorima”.

„Podržavamo saradnju između država proizvođača nafte u sastavu OPEK-a i izvan OPEK-a, kao i napore da se stabilizuje tržište nafte, i predlažemo svim proizvođačima da nastave sa pregovorima”, izjavio je Husein Kazempur Ardebili, predstavnik Irana u OPEK-u, nakon kolapsa pregovora u Dohi.

Svetsko tržište nafte je odraz sveta današnjice. Moć je danas mnogo više decentralizovana, ocenjuje „Njujork tajms” u analizi skupa u Dohi.

Lista predlagača sledećeg dogovora svetskih naftaša moraće izgleda da bude brojnija.