Rijad zvecka naftom

Barel severnoatlantske nafte tipa „brent” već juče se oporavio od prvih posledica jalovog samita petnaestak država petroizvoznika prošle nedelje u Dohi. Na prvu vest da je Saudijska Arabija torpedovala pripremljeni sporazum petnaestak država izvoznika nafte o zamrzavanju proizvodnje u sledećih šest meseci, cena „brenta” pala je u ponedeljak čak sedam odsto (40,10 dolara). Koliko juče, „brent” je poskupeo čitava tri dolara (43,75), pošto su berze brzo izračunale da pored svađa i pretnji okupljenih u Dohi drugi ozbiljniji faktori utiču na tekući oporavak vrednosti barela, poput rekordnog broja poremećaja na bušotinama od Kuvajta i Iraka do Nigerije i Libije i postepenog smanjivanje enormnih globalnih zaliha neprodatog crnog zlata.

U međuvremenu, propali skup naftaša u Dohi bio je juče tema telefonskog razgovora između domaćina tog događaja, katarskog emira Tamima bin Hamada el Tanija i ruskog predsednika Vladimira Putina, prenosi agencija Sputnjik, dodajući da je poziv upriličen na zahtev Dohe. Sadržaj razgovora Tanija i Putina nije objavljen. Istovremeno, na videlo počinje da izlazi dramatična pozadina odluke delegacije Rijada da se u Dohi u poslednjem trenutku predomisli i odustane od dogovora o zamrzavanju proizvodnje – koji su u februaru zajednički skicirale Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela.

Hladan susret saudijskog kralja Salmana bin Abdulaziza i iranskog predsednika Hasana Rohanija na sednici Organizacije za islamsku saradnju prošlog petka u Istanbulu nagovestio je nelagodu na pregovorima u Dohi. Iran je inače na skupu u Istanbulu bio optužen da podržava terorizam, preneo je Rojters. Potom je zvanični Rijad zatražio od Katara da Iranu uskrati pozivnicu za naftaški skup u Dohi, budući da je Teheran već jasno stavio do znanja da u ovom trenutku ne pristaje na takav potez.

Stavljen na diplomatske muke, Katar je prosledio poruku Teheranu. Iza toga delegacija Rijada, predvođena vremešnim ministrom Alijem el Naimijem, stigla je u Dohu, tvrdeći da je dogovor o zamrzavanju proizvodnje „gotova stvar”.

A onda je u nedelju ranom zorom mladi saudijski princ Muhamed bin Salman (inače omiljeni sin kralja Salmana, ministar odbrane Saudijske Arabije i predsednik Državnog ekonomskog saveta – pod čiji resor po novom pripada i nafta) telefonom zvao državnu delegaciju u Dohi.

„Odmah da ste se vratili kući”, naložio im je princ Salman, prenose zapadni mediji. Delegacija Rijada, kada je reč o naglom povratku, nije poslušala princa Salmana. Ipak, ministar Naimi je tokom dana najavio da Saudijska Arabija neće potpisati nikakav sporazum o zamrzavanju ukoliko sve članice OPEK-a ne postupe isto. „Saudijska Arabija je računala na neuspeh skupa u Dohi”, procenjuje nemačka Komercbanka.

Javna intervencija princa Salmana (nakon dvaput ponovljenog istog tog stava, da nema potpisivanja bez Irana, u dva intervjua agenciji Blumberg ovog meseca) kao da je iznenadila strane posmatrače.

Princ Salman, čiji je stav odlučio ishod naftaškog skupa u Dohi, ima inače veoma čvrst stav prema daljem kursu Saudijske Arabije kada je reč o nafti.

„Baš nas briga za cenu nafte: može biti 30 dolara ili 70 dolara, nama je svejedno. Imamo mi naše programe za koje nam ne treba visoka cena nafte”, poručio je nedavno princ bin Salman. Koliko je mlado visočanstvo uzelo u obzir činjenicu da je Rijad na amortizovanje tekuće naftaške krize od juna 2014. već potrošio preko 100 milijardi dolara deviznih rezervi i zabeležio budžetski deficit, koji ne samo što je zabrinuo MMF već povukao i snižavanje međunarodnog kreditnog rejtinga, nije poznato.

Po rečima mladog monarha, Saudijska Arabija bi vrlo brzo mogla drastično da poveća trenutku proizvodnju (sada oko 10,2 miliona barela), pokušavajući da proširi spisak mušterija baš u trenutku povratka arherivala Irana na tržište. „Iran će koliko do juna ponovo postići nivo proizvodnje od pre uvođenja sankcija u visini od oko četiri miliona barela dnevno”, najavio je juče Roknedin Džavadi, pomoćnik iranskog ministra energetike. „I Rusija razmatra novo povećanje proizvodnje nafte”, objavio je juče Kiril Molocov, pomoćnik ruskog ministra energetike.

Ako ostvare svoje najave Rijad, Teheran i Moskva mogle bi zasuti svet novim količinama sve jeftinije nafte, čija se proizvodnja po tim cenama sve manje isplati proizvođačima u obe Amerike, Severnom moru, Kini..

„Ulazimo u period ćudljivog kretanja cene nafte”, najavljuje američka investiciona banka Goldman Saks.