Šta Sarajevo želi od popisa stanovništva

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Zvaničnici u Republici Srpskoj, kao i oni koji Srpsku predstavljaju u zajedničkim institucijama u Sarajevu, saglasni su oko toga da stalni stanovnici BiH ne mogu biti oni koji duže od godinu ili više žive i rade u inostranstvu, što je osnova nesporazuma između dva entiteta u vezi sa objavom podataka iz popisa stanovništva sprovedenog 2013. godine. Prvobitno se licitiralo sa brojem od 300.000 spornih popisnica, potom su nadležni izneli podatak o 120.000, da bi se na poslednjem sastanku nadležnih statističkih agencija, to jest Centralnog popisnog biroa – na kom ni preksinoć nije bilo rešenja o metodologiji obrade podataka – pomenulo 196.000 spornih popisnica, uglavnom bošnjačkih.

Na skrivene političke namere u celom tom poslu prvi je upozorio Milorad Dodik, predsednik RS, rekavši da se popisom u BiH uvek pokušavalo manipulisati, podsetivši da je tako bilo i 1991. godine i da je tako i sa ovim popisom. Dodik je ranije upozorio da će ukoliko u zakonskom roku (1. jul) ne budu objavljeni rezultati popisa u BiH, tražiti da budu objavljeni zvanični rezultati popisa za Srpsku, a iste pretnje izneli su prethodno i bošnjački zvaničnici, rekavši da bi to mogla uraditi Agencija za statistiku BiH. Istovremeno je i Tužilaštvo BiH započelo istragu zbog mogućeg kašnjenja u objavi rezultata, što se protumačilo kako pritisak u ovom poslu, za koji odranije postoje ocene da se pretvorio u političko, umesto u stručno pitanje. Da odgovornost za nepostizanje dogovora dominantno leži na bošnjačkim političarima smatra i član Predsedništva BiH iz RS Mladen Ivanić, koji je rekao da im je po svaku cenu stalo da Bošnjaka u BiH bude više od 50 odsto. On upozorava da je nedopustivo za validnost rezultata popisa da se prihvati činjenica da ljudi koji žive i rade u drugoj zemlji budu upisani u stalne stanovnike BiH.

O popisu se oglasio i predsednik SDS-a Mladen Bosić, koji je primetio da se na sve načine pokušava manipulisati ciframa iz popisa stanovništva u BiH i poručio da „nije održivo insistiranje po svaku cenu da se oni koji ne žive u BiH prikažu kao da žive”. Bosić smatra da će svako objaviti podatke sa svoje strane, te da će biti više rezultata popisa koji neće biti priznati od međunarodne zajednice. „Glas Srpske” podsetio je pre nekoliko dana da su bošnjački zvaničnici, poput lidera SDA i predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića otvoreno rekli da očekuju da popis pokaže da Bošnjaci čine više od 50 odsto stanovništva BiH. Povodom problematike popisa, neki su se prisetili i doveli u vezu aktuelnu popisnu politiku Sarajeva, pre svega Izetbegovića i SDA, sa onim što je zapisano u Islamskoj deklaraciji, koju je napisao njegov otac Alija Izetbegović, gde piše da „muslimani kada postanu većina treba svima da nametnu šerijat”. Otud, primećuju dobri poznavaoci prilika, i dvogodišnje otezanje publikovanja rezultata poslednjeg popisa stanovništva u BiH. Iako sve dosadašnje prognoze i saznanja govore da Bošnjaka može biti oko 48 odsto – što je čak pet odsto više nego pre rata – nejasno je da li je ovu unutrašnju problematiku imala u vidu američka CIA, kad je prošle godine na svom veb-sajtu objavila nekompletne podatke o nacionalnoj strukturi u BiH, po kojima je 48,4 odsto Bošnjaka, 32,7 odsto Srba, 14,6 odsto Hrvata, i 4,3 odsto ostalih.