Šta je Britancima atraktivno na srpskom evropskom putu

Gotovo neverovatno zvuči činjenica da postoje zvaničnici razvijenih država, koji bi se, kada je o procesu evropskih integracija reč, menjali sa Srbijom. „Fajnenšel tajms” je tako pre dva dana objavio da zagovornici izlaska Velike Britanije iz Evropske unije (EU), smatraju da bi u interesu njihove zemlje bilo da sa zajednicom evropskih država potpišu ugovor kakav ima Srbija.

Bosna i Hercegovina, Srbija, Albanija i Ukrajina, koje su ekonomski slabe i još nose ožiljke iz ratova, očajnički žele da se integrišu u EU, piše „Fajnenšel tajms”. Šta je u njihovim ekonomskim modelima toliko privlačno za zagovornike Bregzita, pitaju novinari ovog lista. Reč je, naravno o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji „Fajnenšel tajms” opisuje kao ugovor pogodan za male zemlje i problematične ekonomije, a ne za brakorazvodne parnice sa velikim i uspešnim ekonomijama. Inače, referendum o ostanku ili izlasku Britanije iz EU zakazan je za 23. jun.

Oli Ren, koji je takve sporazume dogovarao kao evropski komesar za proširenje, za ovaj list je izjavio da je iznenađen činjenicom da bi zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU želeli da sebe „trajno smeste na klupu rezervnih igrača”.

„Osim toga, sumnjam da Velika Britanija može da dobije isti preferencijalni tretman kao zemlje zapadnog Balkana, jer je to imalo za cilj da podrži njihov ekonomski razvoj i put evropskih integracija”, rekao je Oli Ren.

U Srbiji, takođe, postoje stručnjaci koji kažu da naša zemlja treba da razmisli o tome da krene putem kojim su išle Norveška, Island i Lihtenštajn. I da, zapravo, treba da zatražimo prijem u Evropsko ekonomsko područje (EEP), koje i za nečlanice Evropske unije otvara vrata jedinstvenog evropskog tržišta, a ne zahteva političku integraciju. EEP, inače, obuhvata zemlje Unije plus Island, Lihtenštajn i Norvešku, a osnovan je 1994. godine. Državama omogućava da učestvuju u unutrašnjem tržištu EU. One su u obavezi da usvoje sve zakone EU koji se tiču jedinstvenog tržišta, osim propisa o poljoprivredi i ribarstvu. Švajcarska, koja takođe nije članica EU, nije se pridružila EEP, ali sa EU ima sličan sporazum.

Da bi Srbiji bilo bolje u EEP smatra profesor ekonomije Boris Begović. On u svojim ranijim ocenama polazi od toga da posle ulaska Hrvatske u EU nova učlanjenja ne treba očekivati barem deset godina. Kako je isticao, insistiranje Srbije na punopravnom članstvu u EU stvara izvanredne mogućnosti za političko uslovljavanje, koje se sve više svodi na priznavanje nezavisnosti Kosova. Politička zamka, po njemu, mogla bi se izbeći ulaskom u EEP, čime bi se dobio pristup jedinstvenom tržištu.

Ekonomista Boško Mijatović, iz Centra za liberalno demokratsko tržište, kaže da Britanija ni u kojoj varijanti neće doći u naše društvo.

– Ubeđen sam da bi se u slučaju izlaska za nekoliko meseci Britanija i EU dogovorili i da bi svi povoljni aranžmani o slobodnoj trgovini bili potpisani. I to ne samo zato što je to u interesu Britanije, već je i u interesu Unije. Britanija bi vrlo brzo dobila sve pogodnosti i sve posledice izlaska bile bi minimizirane – kaže Mijatović.

On dodaje da upravo zagovornici ostanka Velike Britanije i EU narod plaše „groznim posledicama takve odluke” i objavljuju kako će u tom slučaju završiti u lošem društvu koje čine Srbija, BiH, Albanija i Ukrajina. Ne brinite, to se neće dogoditi, kaže Mijatović.

Mijatović je i ranije izjavljivao da, ako u političkim odnosima postoji problem poput Kosova, koji bi sprečavao učlanjenje Srbije u EU, onda bi trebalo da krene na taj alternativni put saradnje sa EU.

Kritičari ove ideje, uglavnom smatraju da Srbija ne može svoju ekonomiju da upoređuje sa Norveškom ili Švajcarskom.

Ima i onih koji kažu da bi promena srpskog puta sa članstva na neki drugi aranžman podrazumevala i saglasnost svih članica EU. Ipak, najvažnija zamerka ovoj ideji je da li bi Srbiji bilo u interesu da sprovodi odluke EEP na koje ne može da utiče.

Prema rečima Slobodana Zečevića, naučnog savetnika Instituta za evropske studije, mana takvog položaja je pre svega u gubljenju političkog uticaja.

– Britanija ne bi mogla da učestvuje u institucijama, kao što su Evropska komisija i Evropski parlament i samim tim ne bi mogli da učestvuju u donošenju odluka. Zato je britanski premijer Dejvid Kameron protiv toga i zato želi da izbegne takav epilog – kaže Zečević.

Kao što je takav scenario loš za Britaniju, loš je i za Srbiju, smatra naš sagovornik. Bez obzira na to što bi naš eventualni uticaj u evropskim institucijama bio daleko manji od britanskog za našu zemlju bi bilo loše da od tog puta odustane i da ga se odrekne. Takođe, zemlje koje nisu članice ne mogu da računaju ni na pristup evropskim fondovima, podseća Zečević.

On dodaje da je u srpskoj javnosti nedovoljno afirmisan stav da je Kraljevina Jugoslavija dvadesetih godina dvadesetog veka bila inicijator formiranja EU.

– Prve naučne članke o tome da li nam je EU potrebna u Srbiji smo objavili još 1923. i 1924. godine – podseća Zečević.