„Vinetu" i „Kapetan Leši u „Đavoljoj varoši"

Foča – I ovaj kraj ima svoju Đavolju varoš. Radi se o prirodnom fenomenu za koga se, na žalost, u široj javnosti nedovoljno zna, pa zato nije ni čudo što su fočanske zemljane piramide gotovo nepoznate turistima.

Ovaj dar prirode nalazi se uz stari put od Foče prema Miljevini i dalje prema Sarajevu i Kalinoviku. Iako svega devet kilometara od Foče, zbog sporednog, zapuštenog i nefrekventnog puta, zemljane piramide su na istinskoj periferiji. A da se radi o izuzetnom fenomenu uvere se svi posetioci, koje on na prvi pogled impresionira.

Izgledom fočanske zemljane piramide neodoljivo podsećaju na Đavolju varoš kod Kuršumlije, tim pre što stručnjaci kažu da je u pitanju ista vrsta erozije na sličnom zemljanom tlu. Nastajale su vekovima. U širem okruženju, prema Miljevini, nalazi se zapušteni rudnik mrkog uglja, što govori o specifičnom geomorfološkom sadržaju ovog zemljišta.

U takvim područjima, kažu stručnjaci, moguće su erozije tla, kao što je ablacija. Radi se o vrsti erozivnog prirodnog delovanja, pri kojoj se „odlamaju” delovi ili polovine brda. To se upravo dogodilo na prostoru gde se izbočinama dele dva ogromna udola.

Ne postoje verodostojni podaci kada je došlo do ovih poremećaja i procesa, kada je formiran impozantan reljef koji odudara od okoline i pleni pažnju istoričara, znatiželjnika i avanturista.

Primetno je da se u tom procesu veliki deo brda „odlomio” i napravio kraterski oblik uvale. U donjem delu se zemljana masa obrušila, tako da je ostao ogroman, stotinjak metara ogoljen prostor ispran kišom i snegom, i godinama „čišćen” letnjim vrućinama i zimskim mrazovima. Pri tome su se na gornjim delovima piramida izdvojili impozantni zašiljeni vrhovi.

Pored Đavolje varoši u Srbiji slični fenomeni zemljanih piramida postoje u Tirolu na granici Italije i Austrije i u oblasti kanjona u Koloradu u SAD.

Putopisac Dragutin Deroko, koji je tridesetih godina prošlog veka prolazio kroz ove krajeve, ostavio je značajno pisano svedočanstvo o „piramidama”, kao svojevrsnom prirodnom fenomenu. Ipak, ni istoričari ni naučnici ne nude odgovor na pitanje kada su fočanske piramide nastale.

Čini se da su zemljane piramide sredinom prošloga veka bile čuvenije, jer su se na ovom lokalitetu snimali delovi filmova „Kapetan Leši” i „Vinetu”. Poslednjih godina, na žalost, i broj posetilaca je sve manji, a ovaj fenomen ne nalazi se ni u jednom važnijem turističkom prospektu. Zato u Foči nastoje da ga na odgovarajući način približe posetiocima kroz turističku ponudu.