Islam na udaru nemačke desnice

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – U susret saveznim parlamentarnim izborima, koji će na jesen sledeće godine biti održani u Nemačkoj, nemačke stranke uveliko pripremaju predizborne programe, pri čemu umereni i krajnji desničari, prema svemu sudeći, planiraju da se bore za glasove svih onih kojima smeta islam u Nemačkoj. Antiimigrantska i krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) minulih dana stekla je i epitet antiislamske, budući da se vodeći funkcioneri ove stranke zalažu da se na predstojećem kongresu u Štutgartu u partijski program unese sve što će pokazati da „islam nije deo Nemačke”.

„Islam je politička ideologija nespojiva sa nemačkim ustavom”, rekla je za nedeljno izdanje „Frankfurter algemajne cajtunga” potpredsednica AfD-a Beatriks fon Štorh, koja je priznaje da „mnogi muslimani pripadaju Nemačkoj”, ali insistira da „islam ne pripada Nemačkoj”.

Drugi potpredsednik AfD-a, Aleksander Gauland, otišao je još dalje, pa je islam nazvao „stranim telom” u nemačkom društvu.

„Islam nije religija poput katoličkog ili protestantskog hrišćanstva, već je intelektualno uvek povezan sa preuzimanjem države. Zbog toga je islamizacija Nemačke opasnost”, rekao je Gauland, dodajući da se AfD zalaže za pooštravanje kontrole medresa i džamija, pa i za mogućnost njihovog zatvaranja. „Mora se kontrolisati ko to finansira i ko tamo podučava. To važi posebno za džamije u kojima propovedi drže imami iz Saudijske Arabije koje ta zemlja i plaća”, naveo je on.

Bavarski članovi ove stranke još prošlog meseca sastavili su nacrt partijskog programa pod nazivom „Hrabrost da se preuzme odgovornost” u kojem insistiraju da „islam ne pripada Nemačkoj” i pozivaju na zabranu „gradnje i rada džamija”. Dobar deo tog programa biće, sudeći prema izjavama funkcionera stranke, i u prvom partijskom programu o kojem će se odlučivati na kongresu 30. aprila i 1. maja u Štutgartu.

„Mi smo za zabranu minareta, mujezina i potpunog pokrivanja žena”, rekla je Fon Štorhova, ističući pak da „predlog da se zabrani gradnja i rad džamija nije uvršten u nacrt programa stranke”.

Za jednu od mnogobrojnih muslimanskih organizacija u Nemačkoj, Centralni savet muslimana, AfD ide zapravo krupnim koracima ka nacističkoj ideologiji.

„Prvi put posle Hitlerove Nemačke postoji stranka koja ponovo diskredituje čitavu jednu versku zajednicu i preti njenom opstanku”, rekao je za regionalni javni servis NDR Ajman Mazjek, predsednik ove organizacije.

I dok kancelarkin portparol Štefen Zajbert ističe da je kancelarka već nekoliko puta naglasila da je očigledno da je islam deo Nemačke, te da on ne želi da komentariše stranačke programe, uočljivo je da se mediji i javnost više potresaju kada islamofobične stavove iskazuju krajnje desničarski AfD ili Pokret protiv islamizacije Zapada (Pegida) nego kada takvi stavovi dolaze od funkcionera vladajućih stranaka.

Tako je Merkelina zamenica na čelu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Julija Klekner rekla da AfD svojim tezama „širi strah”, ali nije u javnosti komentarisala kada su slični stavovi došli koji dan ranije s vrha njima sestrinske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) koja vlada u Bavarskoj. Generalni sekretar CSU Andreas Šojer je u nedavnom intervjuu za konzervativni dnevni list „Velt” predložio donošenje zakona o islamu, kojim bi za muslimansku zajednicu bila uvedena oštrija pravila. Time bi, smatra on, bilo sprečeno širenje ekstremizma i poboljšana integracija muslimana u nemačko društvo. Prema njegovom mišljenju, određene političke škole islama „sprečavaju ljude da se integrišu” u Nemačkoj, zbog čega on predlaže tri ključne novine.

Prvo je zabrana da džamije, islamski centri i druge muslimanske institucije, poput vrtića, budu finansirani iz inostranstva. CSU se nada da bi ta zabrana sprečila uticaj zemalja kao što su Saudijska Arabija i ostale zemlje Zaliva, gde je vehabizam, kao radikalnija verzija islama, državna religija.

Drugo, Šojer smatra da bi svi imami koji žele da rade u Nemačkoj morali da budu i obučeni u Nemačkoj na nemačkom jeziku, te da „dele osnovne nemačke vrednosti”.

I treće, prema Šojeru, „nemački mora da postane jezik džamija” u Nemačkoj.

Sva ova pravila, smatra on, treba propisati jer „nije prihvatljivo da drugi vrednosni sistemi, od kojih neki i ekstremistički, budu uvoženi iz inostranstva”.

„Evropa mora da razvije sopstvenu verziju islama”, rekao je Šojer, osvrćući se na najavljeni zakon o integraciji koji propisuje kazne za one izbeglice koje ne prihvate da se integrišu u nemačko društvo „Ne možemo, s jedne strane, donositi Zakon o integraciji, a na drugoj strani, zatvarati oči pred onim ko i šta propoveda u džamijama.”