Rijad se utvrđuje na Crvenom moru

Kraljevski dvor u Rijadu u nedelju 17. aprila nije samo torpedovao naftaški samit u Dohi: istog dana Saudijska Arabija je otvorila najnovije poglavlje vojnih prodora u oblasti Crvenog mora – strateškog puta kojim godišnje prođe preko 25.000 civilnih brodova i tankera. I to, baš u trenutku kada zalivski rival Iran najavljuje dramatičan porast domaće proizvodnje i novu bitku za svoje nekadašnje mušterije od Evrope do Azije.

Prvo je u nedelju, u ranu zoru, saudijski princ Muhamed bin Salman – predsednik državnog saveta za ekonomiju naložio sopstvenoj delegaciji da se smesta povuče sa pregovora u Dohi (tu ga nisu poslušali). Nekoliko sati kasnije, u Rijadu, saudijski princ Muhamed bin Najef obnovio je sporazum o strateškoj saradnji sa Džibutijem, majušnom državom na rogu Afrike, gde SAD, Francuska, Japan i odskora Kina drže značajne vojne instalacije.

Sporazum Džibutija i Saudijske Arabije, koji su potpisali ministri unutrašnjih poslova dve države: Hasan Omar Muhamed i Muhamed bin Najef bin Abdulaziz pojačaće saradnju dve države, posebno u borbi protiv terorizma, izvestila je „Džibuti njuz ejdžensi”. Pregovori o izgradnji vojne baze Saudijske Arabije u Džibutiju se nastavljaju, preneo je isti novinski izvor.

Zašto Saudijska Arabija želi novu vojnu bazu na zapadnom obodu Indijskog okeana, kraljevski dvor u Rijadu nije pojasnio.

U međuvremenu, zvanični Rijad uveliko završava izgradnju velike pomorske vojne baze na ostrvu Sokotra na oko 240 kilometara od roga Afrike i 380 kilometara od obale Jemena. Do oružane intervencije međunarodne vojne koalicije predvođene Saudijskom Arabijom u Jemenu, arhipelag Sokotra (četiri ostrva ukupne površine 3.796 kvadratnih kilometara) pripadao je najsiromašnijoj državi arapskog sveta. Strateško ostrvlje – nedaleko od Bab el Mandeba koji je južna kapija Crvenog mora – Rijad je lane preoteo Jemenu i odmah tamo posalo brojne azijske gastarbajtere da grade pomorsku bazu. Ni tada zvanični Rijad nije svetu mnogo objašnjavao povod za svoj novi „vojni grad” na Sokotri.

Lancu novoutvrđenih pomorskih instalacija u zoni zapad Indijskog okeana – Crveno more, Saudijska Arabija uskoro bi mogla da priključi još dva strateška dragulja – ostrva Tiran i Sanafir, nedaleko od Sueckog kanala, na krajnjem severu Crvenog mora.

Zvanični Kairo je ovih dana najavio kako se sprema da Rijadu vrati ta dva ostrva u zalivu Akaba (Elijat).

Naime, egipatski premijer Šarif Ismail i saudijski princ Muhamed bin Salman razgovarali su o promeni pomorskih granica dve države na Crvenom moru, tokom nedavne posete monarha Salmana bin Abdulaziza Kairu. Inače, ostrva Tiran i Sanafir nalaze se u zalivu Akaba na krajnjem severu Crvenog mora – zoni od strateškog značaja za globalni pomorski saobraćaj (budući da je na korak od Sueckog zaliva) kao i za privredni promet Izraela, Jordana, Egipta i Saudijske Arabije.

Naftaški samit u Dohi propao je prošle nedelje, nakon što je delegacija iz Rijada iznenada promenila mišljenje o predlogu za zamrzavanju proizvodnje, uslovivši svoj pristanak priključivanjem Teherana. Iza toga, Iran je najavio da će proizvodnju nafte koliko do leta podići na nivo od pre sankcija, tj. na oko četiri miliona barela. Berze su sumnjičave da li Iran tako brzo može da ostvari rekordnu proizvodnju: razlozi za žurbu ipak mogu biti višestruki.

Naime, kad god da postigne nekadašnju proizvodnju, iranske tankere će po izlaska iz Persijskog zaliva na putu ka Zapadu budno motriti sve brojnije osmatračnice Rijada na Indijskom okeanu, a možda i u Crvenom moru.