Barel gotovo 106 dolara

Svetske berze su juče „histerično” reagovale na odluku OPEK-a da ovog proleća ne poveća izvoz nafte i pored snažnog pritiska Vašingtona da odvrnu slavinu, prenela je agencija AFP iz Beča.

Američki predsednik Buš poručio je OPEK-u da je „razočaran” odlukom naftaškog kartela i upozorio „trinaestoricu” da su odgovorni za budući pad standarda američkih porodica.

Nakon OPEK-ove odluke, merno bure nafte je u noći između srede i četvrtka na svetskim berzama poskupelo za gotovo šest dolara.

Barel lake američke nafte sa aprilskim datumom isporuke dostigao je tako juče na berzi u Njujorku vrtoglavu cenu od 105,96 dolara. Barel severnoatlantske nafte tipa „brent” koštao je istovremeno na berzi u Londonu čak 102,95 dolara.

Dve vrste nafte nastavile su tako juče da obaraju istorijske rekorde, trend započet u ponedeljak uoči redovnog okupljanja OPEK-a u sredu u Beču. Pred samit „trinaestorice”, Buš je upozorio OPEK „da bi bilo greška da privreda najvećeg svetskog kupca posustaje zbog papreno skupe nafte”.

Lideri OPEK-a su se oglušili ne samo o Bušovu kritiku već su i optužili Vašington da je pogrešno vođenje američke ekonomije uzrokovalo rekordni skok cene nafte na svetskom tržištu.

Naftaški kartel insistira da na globalnom tržištu ima sasvim dovoljno nafte, i da su zalihe crnog zlata iznad petogodišnjeg proseka.

„OPEK ne vidi ekonomski razlog zašto bi povećao sadašnji izvoz od 29,67 miliona barela. Trend cene nafte na svetskom tržištu nije izazvan neravnotežom u ponudi i tražnji”, potvrdio je Ali Naimi, ministar energetike najvećeg svetskog proizvođača izvoznika nafte Saudijske Arabije, koja izvozi između 8,9 i 9,2 miliona barela dnevno. Predsednik OPEK-a alžirski ministar energetike Šakib Kelil ističe da je sadašnja paprena cena nafte posledica „zagušenja u rafinerijama, problema u proizvodnji kod pojedinih izvoznika, geopolitičkih previranja, pada vrednosti američkog dolara i priliva spekulativnog novca na berzu u Njujorku”. Pogrešno vođenje američke privrede utiče na ekonomiju celog sveta, upozorio je Kelil. Zaoštravajući odnose sa Zapadom, OPEK je podržao Venecuelu u tekućem sporu sa američkog naftaškom kompanijom „Ekson Mobil” oko visine nadoknade za nacionalizaciju bušotina u basenu Orinoko. Bez obzira na procenu Međunarodne agencije za energiju da će svetu „verovatno biti potrebno više nafte nego inače”, OPEK je odbio da zakaže bilo kakav vanredni sastanak pre redovnog okupljanja 9. septembra.

Neočekivani pad zaliha nafte i derivata na tržištu najvećeg svetskog potrošača SAD, kao i odluka vodećeg latinoameričkog izvoznika nafte Venecuele da aktivira tenkovsku brigade, avijaciju i mornaricu u tekućem sporu sa Kolumbijom doprineli su najnovijem, haotičnom poskupljenju crnog zlata na svetskom tržištu.

Uporedo s vrtoglavim skokom cene nafte, unca zlata, tona bakra i bušel kukuruza juče su osetno poskupeli na berzama širom sveta. Unca zlata je „na korak ” od magične cene od 1.000 američkih dolara.