Krijumčari migranata na ruti preko Bugarske

Dejana Ivanović

24. 04. 2016. 08:05

(Фото А. Васиљевић)

Zatvaranje humanitarne migrantske rute uticalo je na pronalaženje ilegalnih puteva kojima izbeglice bez dokumenata, plaćajući krijumčarima ljudi, pokušavaju da se probiju do krajnjih destinacija na zapadu i severu Evrope.

Zbog toga je intenziviran rad policije, tužilaštva i drugih državnih organa na suzbijanju krijumčarenja migranata: samo u prvoj polovini aprila podneto je 17 krivičnih prijava protiv 31 osobe (samo jedna nije srpski državljanin) zbog krijumčarenja 214 migranata, najviše iz Avganistana, Sirije, Pakistana i Iraka. Promenio se i pravac krijumčarenja migranata, objašnjava za „Politiku” Mitar Đurašković, načelnik odeljenja za suzbijanje prekograničnog kriminala u Upravi granične policije.

Granicu Makedonije i Grčke čuvaju i srpski policajci

Trenutno je u kampovima na granici sa Makedonijom ali i u samoj grčkoj desetine hiljada migranata. Kolege iz Grčke pokušavaju da ih vrate u humanitarne centre, ali oni neće. Makedonsku granicu obezbeđuju ne samo Makedonci već i kolege iz cele Evrope. I pripadnici naše granične policije pomažu u obezbeđenju granice Makedonije sa još oko 200 policajaca iz drugih država – objašnjava Mitar Đurašković.

U poslednje dve godine glavna ruta je bila od Makedonije preko Srbije ka Mađarskoj, dok je sada mnogo više onih koji ilegalno prelaze granicu sa Bugarskom.

– Prošle godine imali smo humanitarnu rutu od Đevđelije sve do Austrije i Nemačke, pa migranti i izbeglice nisu imali potrebu da traže pomoć krijumčara. Zatvaranjem granica početkom marta za one koji nemaju dokumente i vize ponovo je aktuelizovan ilegalni koridor preko Bugarske. Zbog toga je pojačana kontrola srpsko-bugarske granice, a uz graničnu policiju su i vojska i Žandarmerija – kaže Đurašković.

Najviše akcija u suzbijanju krijumčarenja migranata u ovoj godini beleže policajci u Beogradu, a jedna od njih, kada je privedeno 16 migranta, među kojima je bilo i petoro dece, sprovedena je nedavno u kući na Voždovcu.

– Aktuelni slučaj ne mogu da komentarišem, ali u takvim situacijama prvo se proverava da li su migranti ilegalno ili legalno u Srbiji. Zna se da je Beograd na ruti krijumčara ljudi, a koji će objekat oni koristiti za skrivanje migranata – to je tehničko pitanje – objašnjava Đurašković.

Kada policija otkrije iregularne migrante oni mogu da zatraže azil i sa potvrdom nadležnih mogu da ostanu privremeno u našoj zemlji. Može, naravno, i da im bude uskraćen boravak u Srbiji – u poslednjih nekoliko godina napisano je više hiljada otkaza o boravku onima koji nisu zatražili azil.

– U skladu sa našim zakonom, kada se migrantu uskrati boravak naloži mu se da u roku od deset do petnaest dana napusti teritoriju zemlje. Tehnički koristimo i mehanizme readmisije i vraćamo one koji su ilegalno u Srbiji, a imaju potvrdu da su tražili azil u Bugarskoj. Sa Bugarskom sporazum o readmisiji dobro funkcioniše, ali ne i sa Makedonijom – naglašava Đurašković.

Prošla godina rekordna i po krivičnim prijavama

Tokom 2015. podneto je 759 krivičnih prijava zbog izvršenja krivičnog delovanja nedozvoljenog prelaza državne granice i krijumčarenje ljudi, što je u odnosu na 2014. skoro tri puta više. Prošla godina bila je rekordna i po krijumčarenju. Protiv 1.127 osoba podnete su krivične prijave, a krijumčareno je 8.068 migranata. Najveći broj učinilaca su državljani Srbije – 1.029, ali je bilo i iz regiona – 36 državljana Bugarske, po šest iz Crne Gore i Hrvatske, tri državljanina Pakistana i dva državljanina Avganistana.
U 2016. podneta je 81 krivična prijava protiv 132 osobe zbog krijumčarenja 857 migranata.

Iako proteklih meseci nije bilo izbeglica u centru glavnog grada – u parku preko puta Beogradske autobuske stanice, poslednjih dana njih stotinak ponovo je na ovoj lokaciji. Naš sagovornik veruje da su možda ušli u našu zemlju iz Bugarske ili su se u trenutku zatvaranja granica zadržali u azilnim centrima, pa sada pokušavaju da nastave put.

– I pored sveg nastojanja da se zaštite granice, one se ne mogu hermetički zatvoriti. Uprkos pojačanim merama čuvanja granice i delovanju zajedničke granične patrole policije kako sa naše tako i sa mađarske strane, ipak se mađarska policija i dalje suočava sa ilegalnim prelascima – navodi Đurašković.

Srbijom je 2015. godine prošlo gotovo 600.000 izbeglica i migranata, ali ukupna bezbednosna situacija, naročito sa aspekta terorizma u zemlji nije bila ugrožena.

– To potvrđuje i Evropol jer, kako kažu, „nema sistematičnih dokaza da terorističke grupe koriste migrantsku krizu – objašnjava naš sagovornik.

Više hiljada policajaca i pripadnika bezbednosnih struktura bilo je angažovano od granice sa Makedonijom do granica prema Mađarskoj i kasnije Hrvatskoj na obezbeđivanju, očuvanju bezbednosti i sigurnosti naših građana, ali i bezbednosti izbeglica i migranata i njihovom humanom tretmanu.

Nadležni su kasnije utvrdili da je 11 policajaca zloupotrebilo položaj i protiv njih je podneto šest krivičnih prijava.

– MUP ima nultu toleranciju za bilo kakve zloupotrebe. Bilo je različitih prijava, proveravali smo apsolutno sve što bi moglo da ukazuje na neprofesionalno i nezakonito ponašanje policajaca, pa čak i fejsbuk naloge, tvitove... Tamo gde smo došli do saznanja da je zaista bilo zloupotreba, odmah smo reagovali – napominje Đurašković.