Od lektire do tabloidnog novinarstva

„Možda bi vredelo razmišljati o nekom zakonu po kome niko u ovoj zemlji ne bi mogao postati punoletan pre nego što pročita ’Filosofiju palanke’ i ponudi jasna svedočanstva o razumevanju prirode palanačkog duha”, sugerisala je Branka Arsić u tekstu u kome razmišlja na temu šta bi bilo „da se u našim srednjim školama, sedamdesetih i osamdesetih godina kao obavezno štivo čitala ’Filosofija palanke’ umesto kvaziliterature poznate pod lozinkom ’Daleko je sunce’, tog primera palanačke pameti u kristalnom stanju”.

U Vojvodini nisu čekali zakon. „Subotica je srećno odabrana za mesto iz kojeg će se inicirati negovanje intelektualnog nasleđa Radomira Konstantinovića”, izjavila je Latinka Perović, predsednica Saveta za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića.

Za Živana Berisavljevića, potpredsednika Saveta, „Filosofija palanke” je danas „aktuelnija nego ikada pre”. Pored „Dana Radomira Konstantinovića”, koji će biti organizovani u Subotici, Zrenjaninu i Kikindi, Zavod za kulturu Vojvodine i pomenuti Savet ustanovili su i nagradu iz oblasti esejistike koja se „dodeljuje autoru do 30 godina”.

Uz tranzicionu inkarnaciju „Tito, revolucija, mir” preoblikovanja mladih mozgova, Konstantinovićeva zatarabljena misao dobila je i tabloidne verzije. Jedna od popularnijih je srpski „Vajs”, ogranak medijske mašine brendirane kao „novinarski pank”. Srbija je tu predstavljena kao dušegupka u kojoj caruje potpuno beznađe, ublaženo samo maminom sarmom i provodom do jutra.

Zakon koji je predložila profesorka Arsić više i nije potreban. Uostalom, oklevetano književno delo Dobrice Ćosića, ražalovanog oca podeljene nacije, odavno je završilo na sajtu „Samo opušteno” – u rubrici „Prepričane lektire”.