Čitanjem „Politike" do ideje za dokumentarac

Veliki narodi pamte svoje velikane. Ne pukog pamćenja radi, već zbog podsećanja na put koji su oni prešli da bi se svojim talentima ostavili trag u vremenu. Često pogrešno mislimo da o našim velikanima znamo dovoljno. A zapravo, istina je da čak i ne znamo šta su nam sve ostavili. Priču o jednom takvom čoveku nudi dokumentarni film „Tapavica”, koji će pretpremijerno biti prikazan u utorak, 26. aprila u Domu omladine Beograda u 20.30 sati.

Reč je o dokumentarcu o Momčilu Tapavici (1872–1949), prvom Srbinu koji je učestvovao na Prvim modernim olimpijskim igrama u Atini 1896. i našem prvom osvajaču olimpijske medalje. Ovaj svestrani sportista (rvač i dizač tegova) osvojio je treće mesto u tenisu, ali za Ugarsku, jer je u to vreme Vojvodina bila deo Austrougarske monarhije, a u Atini su Austrija i Ugarska imale posebne ekipe.

Tapavica, rođen u Nadalju, gimnaziju je učio u Novom Sadu, a kao stipendista Matice srpske studirao je arhitekturu u Visokoj tehničkoj školi u Budimpešti. Bio je arhitekta čija dela opstaju i vek kasnije: jedno od njih je zgrada Matice srpske u Novom Sadu.

– Početna ideja seže nekoliko godina unazad, kada sam baš u „Politici”, u rubrici: „Da li znate”, pročitao jednu rečenicu o meni, do tada, nepoznatom Momčilu Tapavici. Predložio sam mom najboljem prijatelju i kolegi Milanu Todoroviću da o njemu snimimo film – priča u razgovoru za naš list Ognjen Rakčević, diplomirani filmsko-televizijski producent na FDU u Beogradu.

Milan Todorović, reditelj igranih filmova „Mamula” i „Procep”, kaže da su ga Tapavičini sportski rezultati i njegova upornost opredeli da snimi dokumentarac:

– Njegovi uspesi u olimpizmu nisu dovoljno prepoznati i zbog toga zadatak ovog dokumentarnog filma jeste popularisanje sportskih rezultata i dela Momčila Tapavice na prvim igrama u Atini 1896.

O tome u filmu govore Vlade Divac, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS), dramaturg Stevo Koprivica i novinar „Politike” Živko Baljkas. Svi oni u kameru tvrde da su upornost, čak i tvrdoglavost, karakterisali Tapavicu:

– Te osobine su mu pomogle da postigne sportske i stručne rezultate, ali su mu odmogle u komunikaciji s okruženjem – ističe Rakčević.

On dodaje da je zbog te tvrdoglavosti nailazio na brojne probleme:

– Povratak iz Budimpešte u Novi Sad doneo mu je prvi sukob sa Jašom Tomićem i njegovim političkim istomišljenicima. U gradu u kome su radikali bili na vlasti, dolazak mladog, a već uglednog liberala nije mogao ostati neprimećen, pa su lokalni političari odmah počeli da se bave svojim omiljenim sportom, saplitanjem uspešnih suparnika. Tapavici je uskraćeno nekoliko projekata, među njima i obnova Saborne crkve u Novom Sadu, za koju je izradio plan.

Todorović ukazuje da je Tapavica ostao dosledan svojim stavovima, čak i kad je to značilo da je u koliziji sa sistemom i aktuelnom vlašću.

– Tapavica je počeo da traži posao i van Vojvodine, naročito posle fizičkog sukoba sa radikalom Brankom Ilićem, zbog kog je u pisanoj formi izjavio svoje izvinjenje Matici srpskoj, koje su njeni čelnici prihvatili, i odbacili radikalske zahteve da mu se na pet godina zabrani bilo kakav rad u vezi sa ovom institucijom – objašnjava Rakčević i ističe njegov nestalni duh, radoznalost i stalnu želju za dinamičnim načinom života, pa je kao arhitekta gradio i u Herceg Novom (hotel „Boka”), Cetinju (zgrada državne banke), Poreču...

Rakčević kaže da ovim filmom mladima želi da prikaže uzore vredne pažnje, dok Todorović Tapavicu smatra herojem:

– Kako kaže Vlade Divac u filmu: deca treba da imaju idole kakav je Tapavica, koji je uspeo da napravi sklad između duha i tela.

Doprinos filmu, koji je realizovan i uz podršku Sekretarijata za kulturu AP Vojvodine, OKS, Inžinjerske komore Srbije i grada Pančeva, dali su isoričari-istraživači: dr Danilo Šarenac i Đurđa Borovnjak. Posle pretpremijere „Tapavica” će premijerno biti prikazan na festivalu „Beldoks”, a zatim i širom Srbije.