Kamate na dinarske stambene kredite pale na pet odsto

Iako je Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je donet pre nekoliko godina obavezao banke da, kada klijent izrazi želju da podigne stambeni kredit, prvo ponude takav proizvod u dinarima, pa tek onda u „čvrstoj” valuti, takva zakonska obaveza je sve donedavno bila samo mrtvo slovo na papiru. U situaciji kada je inflacija bila viša od deset odsto, bankari su ove zajmove nudili s kamatom od 15 do preko 25 odsto, pravdajući se da na dugi rok moraju da zaštite svoja sredstva. Takvi krediti su jednostavno bili roba bez kupca. Banke su odobrile, a Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita osigurala, tek nekoliko takvih zajmova. Uglavnom se radilo o nekretninama manje vrednosti u unutrašnjosti ili o slučajevima da su strane kompanije za svoje zaposlene preuzele plaćanje tako visoke kamate.

Situacija se promenila, jer inflacije, koja obezvređuje vrednost domaćeg novca, gotovo i nema. Cene na malo su za godinu dana veće za samo 0,6 odsto, a od početka godine 0,4 odsto. S druge strane, povećava se i štednja stanovništva u domaćoj valuti koja je izvor bankama za takve plasmane i koja iznosi 46,7 milijardi dinara. Osim toga, kamate na dinarske depozite su takođe u padu. Kod ovih zajmova, inače, nema deviznog rizika zbog promene kursa.

Erste banka, na primer, prvi put nudi stambeni kredit u domaćoj valuti sa nominalnom kamatnom stopom od 1,75 odsto, plus tromesečni belibor. Uzimajući u obzir sadašnju visinu belibora od oko 3,25 odsto, konačna nominalna cena ove pozajmice je pet odsto. Ovi zajmovi se odobravaju na najviše 15 godina otplate. Belibor je, inače, referentna kamatna stopa za dinarska sredstva ponuđena od strane banaka na srpskom međubankarskom tržištu.

Koliki je pad kamata na dinarske stambene kredite vidi se i po tome što je sadašnja kamata od pet odsto gotovo identična onoj po kojoj su se donedavno uzimali krediti za stan za deviznom klauzulom.

– Sa smanjenjem dinarskih stopa – referentne kamatne stope Narodne banke Srbije i belibora, na tržištu postoje realne osnove za veći stepen dinarizacije, odnosno povećanje plasmana dinarskih kredita stanovništvu i privredi, tako da se prvi put u ponudi banke nalaze i dinarski stambeni krediti sa kamatnom stopom koju klijenti zaista sebi mogu da priušte, kaže Zorana Aleksić, direktorka sektora prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste banci.

Inače, pretpostavke analitičara su da se u narednih godinu i po dana očekuje dodatni pad belibora, koji će potom biti stabilan, a kasnije se očekuje njegov spori rast. Rast belibor stopa usled rasta stope inflacije je očekivan, ali očekuje se i rast i realnih plata, što bi u principu trebalo da neutrališe povećanje mesečne rate usled rasta belibor stope. Zaduživanje u dinarima na duži vremenski period predstavlja zaštitu od duplog rizika, sa jedne strane rasta euribora i rasta kursa sa druge strane. Takođe, ukoliko se bude povećala ročnost štednje u dinarima, i banke budu imale dugoročnije izvore finansiranja u dinarima, može se očekivati i dodatno snižavanje kamatnih stopa u dinarima.