Al Kaida u Jemenu najzad trpi gubitke

Al Kaida s Arapskog poluostrva, najveći „dobitnik” rata u Jemenu, napokon je počela da trpi gubitke u toj zemlji. Nakon što je u poslednjoj godini, koristeći sukob vladinih snaga s pobunjeničkom milicijom Huti, zgrabila pojas na jugu Jemena dugačak oko 600 kilometara, Al Kaida je pod pritiskom ofanzive trupa režima bila prinuđena da se povuče iz strateški značajnog grada Mukale.

Ironičnom voljom slučaja, jačanje Al Kaide se odigralo zahvaljujući ratu u kojem učestvuju, direktno, odnosno posredno, i dva njena velika neprijatelja, Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države. Saudijci su se pre desetak godina namučili dok nisu, radom kontraterorističkih snaga kojima je tada komandovao Muhamed bin Najef, današnji princ prestolonaslednik, sa svoje teritorije izbacili Al Kaidu. Tek potom je njeno najveće uporište na poluostrvu postao Jemen, gde su ih Amerikanci, uz asistenciju tamošnjih vlasti, odstreljivali projektilima iz dronova i smatrali taj svoj rat protiv Al Kaide toliko uspešnim da ga je Barak Obama u jesen 2014. godine nazvao odličnim primerom za novu strategiju SAD protiv džihadista, zasnovanu na vazdušnim udarima bespilotnim letelicama, dakle – s najveće moguće bezbedne udaljenosti za američke vojnike – i podršci lokalnim vlastima.

Obaminu slavodobitnost je srušila pobuna milicije Huti, pred kojom je predsednik Abu Rabed Mansur Hadi morao da pobegne iz zemlje pre nego što mu je povratak omogućila vojna intervencija koalicije sunitskih zemalja zaliva pod vođstvom severnog suseda Jemena, Saudijske Arabije, povedena i pod obrazloženjem da šiitski pobunjenici imaju pomoć Irana. Logističku pomoć saudijskoj koaliciji pružile su i SAD i Velika Britanija, trpeći kritike zbog ogromnog broja civilnih žrtava u vazdušnim udarima snaga zalivskih država. Dok su se Saudijci i Hadi tukli s ustanicima, Al Kaida, prethodno sabijena, dobila je priliku da se razmaše i osvoji dugačak potez zemlje u priobalju.

Mukala je bila finansijsko središte te „mini-države” jer se u njoj nalazi luka s najvećim nacionalnim terminalom za pretakanje ono malo niskokvalitetne nafte što se može ispumpati iz nalazišta u Jemenu. Nametnuvši razne poreze brodovima koji su se služili tom lukom, Al Kaida je, kako se procenjuje, uspevala da namakne i dva miliona dolara dnevno, što ne bi bila zanemarljiva svota i u državi imućnijoj od Jemena, najsiromašnijem na Arapskom poluostrvu.

Koalicija zemalja Persijskog zaliva je saopštila da je pri ulasku u Mukalu ubila više od 800 pripadnika Al Kaide. Taj broj, međutim, ne deluje verodostojno, jer ni mnogo duže bitke u još većim uporištima džihadista po Bliskom istoku nikada nisu za sobom ostavile takvo mnoštvo žrtava. I izvori Al Džazire, Rojtersa i AFP-a iz Mukale negiraju da su vođene toliko žestoke borbe i navode da je Al Kaida povukla ostatak svojih snaga iz grada pre nego što su njihovi neprijatelji ušli – takvom minimiziranju gubitaka u bitkama iz kojih ne mogu izaći kao pobednici mogli su se naučiti i od svog rivala, Islamske države (ID), kojoj je to postalo manir u Siriji i Iraku.

Da Mukalu ne mogu zadržati, liderima jemenske Al Kaide je moralo postati jasno čim su se našli pod velikom ofanzivom Hadija i saudijske koalicije, koja nije za metu uzela isključivo taj grad nego i širi potez na jugu Jemena. Amerikanci pomažu i više nego samo logistički: dronovi Pentagona sve češće napadaju tabore Al Kaide u poslednjih mesec dana, otkako su se predstavnici zaraćenih strana u Jemenu približili dogovoru o primirju i početku mirovnih pregovora. Zvaničnici Vašingtona su pre nekoliko dana poručili da se nadaju da će smirivanje situacije u Jemenu stvoriti uslove da se ratni napori usredsrede na Al Kaidu – reči slične onima koje se izgovaraju i u kontekstu sirijskog građanskog rata i ID.

Takođe slično Siriji, i za jemensko primirje, proglašeno 10. aprila, činilo se da će propasti usled brojnih kršenja, ali je međunarodni pritisak da se pri njemu ostane i da se pređe na mirovni dijalog bio prevelik. Pregovori su počeli krajem prošle nedelje i za sada ne pružaju previše razloga za optimizam. I tu je moguća paralela sa Sirijom: obe strane se pozivaju na dogovor stranih sila, u ovom slučaju čak i na rezoluciju UN, ali različito tumače redosled poteza koji bi trebalo da vode sklapanju mirovnog ugovora. Hadijeve diplomate traže da milicija Huti, kao i njihov saveznik, bivši predsednik Ali Abdulah Saleh, polože oružje i napuste gradove koje su osvojili, uključujući i jemensku prestonicu Sanu. Pobunjenici, pak, insistiraju na tome da prethodno bude obrazovana nova vlada koja bi uključila i njihove predstavnike i potom nadgledala razoružavanje.

U jemenskom ratu je u protekloj godini dana stradalo oko 6.200 osoba, od čega su otprilike polovina bili civili. Domove je napustilo oko 2,5 miliona ljudi, dok je oko 80 procenata stanovništva, koje broji između 20 i 25 miliona osoba, izloženo gladi i žeđi kao i nedostatku lekova i medicinske nege.