Zašto je Bodiroga ćutao u Fibi

Predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda Nebojša Čović kaže da se nije prepoznao u izjavi Dejana Bodiroge pre tri dana u „Politici”, ali je u današnjem intervju ipak jedan deo posvetio njemu. Počinjemo od trenutne situacije u evropskoj košarci, od „rata” između Fibe i Evrolige...

– Mislim da je situacija jako složena i da smo evropsku košarku doveli na ivicu ponora. Stalno mi se u glavi vrte reči Bore Stankovića da probleme u evropskoj i svetskoj košarci treba rešavati mudrim diplomatskim potezima. Odgovornost za takvo ponašanje je na Fibinoj strani jer ona je krovna organizacija košarke u Evropi i svetu, koja nema pravo da se ponaša bahato.

Šta je tu bahato?

Da stalno pretite sankcijama, a da pri tome niste dali nikakav novi koncept. Fiba od početka ima zapravo plagijat, prepisani koncept Evrolige s malim izmenama. S tim što postoji velika razlika a to je da Fiba nema pravog finansijskog partnera za svoj koncept. I pošto ne može da ubedi klubove, a ni nacionalne saveze u Evropi da im je koncept ispravan, onda primenjuje silu, pozivajući se na generalni statut Fibe. Tu nema pravne utemeljenosti, mada će, kako to obično biva, advokati i pravnici biti podeljeni oko toga.

Ljudi koji vode KS Srbije smatraju da je interes srpske košarke da se prikloni Fibi?

Ne bih da tumačim nastupe saveza jer su u nezavidnoj situaciji, u sendviču između bahatih pojedinaca u Fibi i klubova. Očigledno je da kadrovska struktura koja sada vodi Fibu nije dorasla ovoj situaciji. Tu ne mislim na gospodina Baumana, već na neke njegove savetnike s naših prostora. Siguran sam, da nam mnogo nedostaju  Bora Stanković i Raša Šaper, jer tada smo bili neko i nešto u Fibi, a sada smo ništa, ili gore, faktor mešetarenja. Najbolji poligon za Fibine vežbe predstavlja Evropa, na makronivou, a na mikronivou, to je prostor bivše Jugoslavije. Već pominjani pojedinci koji su više orijentisani na svoje lične pozicije i čuvanje fotelja u Fibi gde su, koliko čujem, lepe plate.

Na koje naše ljude u Fibi mislite?

Sigurno nisam mislio na Predraga Bogosavljeva!

Ostaje onda Zoran Radović a on je, u neku ruku, vaš kadar: kad ste vi bili predsednik KSJ, on je bio generalni sekretar?

Vi ste pomenuli Zorana Radovića, a ne ja. Nikada se neću stideti toga što sam Radovića postavio na mesto generalnog sekretara KSJ. Dok je radio sa mnom odradio je veliki posao. Sve posle toga neću da komentarišem.

Da li je uredu da Partizan sada sticajem okolnosti bude žrtveno jagnje, nalazeći se u poziciji u kojoj je mogla da bude i Crvena zvezda?

Nije u redu. Zato sam i vrlo jasno izneo stav Crvene zvezde koji je iskren, a to je da podržavamo Partizan u nameri da igra Evrokup. Nije pošteno i korektno da se takva uslovljavanja KSS od Fibe stavljaju na leđa kao teret bilo kom klubu. Ali to je još jedan primer pokaznih vežbi usmerenih na naš region. Pritom neki  misle da i dalje žive od stare slave, a ni najmanje se ne snalaze u novim ulogama.

Na koga konkretno mislite?

Na neke koji su pre podne u kafićima, na „volonterskom“ radnom mestu se pojave oko podneva, a onda može da se dogodi i da se uveče sastanu s prijateljima i čelnicima Darušafake. Tada ti neki rekoše da je bolje da Darušafaka igra Evroligu nego Zvezda, i to provereno znam, jer to je izgleda interes srpske košarke? Znam ja mnogo toga ali o tome ćemo drugi put. Ako je neko bio igrački inteligentan, ne znači da će takav biti i u poslovima menadžmenta. To je obično potpuno suprotno, kao što sam primetio i u jednom od vaših poslednjih intervjua. Mnogi od njih su istina je, pakleno radili i zaradili kao igrači, mahom igrajući i zarađujući milione u Evroligi i slikajući se s peharima Evrolige i sa Đordijem i bez njega. Nemam ništa protiv, ali sada ne pričamo o igračima, zato su dobili slavu, pare, određeni status u društvu. Sve to ne znači da sada, kada se nalaze u nekim drugim oblastima, zahvaljujući nekim prošlim rezultatima, mogu da prodaju maglu i filozofiraju po kafićima ne radeći ništa.

U jednom od poslednjih intervjua pričao sam s Dejanom Bodirogom?

To prepuštam vama i javnosti da prepoznate o kome se sve radi. Ali u tom vašem intervjuu nisam pronašao sebe, jer se ja ne bavim ni brašnom, ni kiflama a ni strujomerima. U košarci sam od 1969. godine, kad se mnogi od pojedinaca nisu ni rodili. Fizičko sam radio, košarku sam igrao, vojsku sam služio, na vreme završio sve škole, uspeo kao čovek koji je u košarci, baveći se politikom, da napravim Kuću košarke i da kao predsednik KSJ sve to isfinansiram kao i da saniram dug KSJ koji sam 1996. nasledio i koji je iznosio oko tri miliona maraka. Zatim da obezbedim kompletno finansiranje za nastupe reprezentacije 1995, 1996. 1997. i da zajedno s Rašom Radovanovićem i profesorom Aleksandrom Nikolićem napravim ozbiljan klub kakav je FMP, iz koga je izašlo preko 100 reprezentativaca u svim selekcijama. Povrh svega, 2000. godine sam zaštitio predsednika KSJ Željka Cerovića i Predraga Bogosavljeva od upada idiota iz takozvanog kriznog štaba DOS-a i da zatim, kao potpredsednik Vlade, 2001. i 2002, obezbedim finansije i garancije za reprezentativne aktivnosti u Istanbulu i Indijanapolisu.

Tvrdite smelo da ličnost kao Bodiroga radi suprotno interesima srpske košarke?

Bio je veliki igrač, i zato svaka čast, njegov rad u košarci kao funkcionera ne želim da ocenjujem, moji kriterijumi u ovih tridesetak godina su nepromenjeni, znači visoki su. Ključno je – nismo dobili odgovore,  zašto je na sednici Borda Fibe ćutao kada se govorilo o sankcijama našoj zemlji, kasnije čak i glasao za to, a onda i zašto nije digao glas kada se takozvano Kosovo primalo u porodicu Fibe?

To je bila jednoglasna odluka Borda Fiba-Evrope u kojem je i Bodiroga, a pretnja se odnosila na 14 nacionalnih saveza a ne samo na Srbiju?

Pa odluka nije morala da bude jednoglasna, i to je vid borbe. Možda bi imali bolju strategiju da je neko od legendi bio tu makar kao savetnik: Slavnić, Varajić, Radovanović, Grbović bi sigurno dali neki koristan savet, i uveren sam da bi, da su u Fibi oni naši predstavnici, glasali protiv ili bi najmanje bili uzdržani. Četiri godine ste u Savezu, na važnoj funkciji,  ni jednu od nabrojanih legendi niste vratili u Savez, a niko Vas nije sprečavao? Biti sportski funckioner nije manekenisanje, i glumljenje gospodina, sa stalnim napadima na političare, a da se pri tome u svakoj prilici udvaraš istima, dok ti je to u interesu, već težak i odgovoran rad od preko 12 sati dnevno.

Selektor Đorđević tvrdi da ne bi došao na to mesto da nije bilo Bodiroge i da je on imao veliku ulogu u uspehu reprezentacije u Madridu 2014?

Izbor Đorđevića na mesto selektora je odličan potez. I mislim da je oko toga nešto radio i predsednik Saveza. Svaki moj dalji komentar na ovu temu, išao bi u domen odnosa predsednika i jednog od bivših potpredsednika u šta ne bi želeo da se upuštam, očekujući da će i Dragan Đilas imati šta da kaže, bez ustručavanja i bez brige kada priča na tu temu, jer je i sam rekao da se više neće baviti politikom. Što znači da takvi komentari neće uticati na njegov rejting!

Da li je Zvezdino opredeljenje za Evroligu dobro ili loše za srpsku košarku?

Dobro je za srpsku košarku, jer šta se drugo nudi. Eto ti ljudi koji su svojevremeno radili u KSS mogli su da naprave reorganizaciju KSS, pravljenjem jake lige od 12 do 14 klubova, gde bi jedan od tih klubova, možda u Zrenjaninu, mogao da bude finansiran i s njihove strane i verujem da bi neki novi Radončić bio vezan za Srbiju a ne za Crnu Goru. Očigledno da takvi nisu spremni da ulože u srpsku košarku, jer tu za razliku od već nabrojanih biznisa, nema profita, ali su spremni da neprekidno drže lekcije i pljuju po svima?

Hoćete da kažete da vi nemate nikakv profit od košarke?

Imam profit da svaki polupismeni bot  može da me pljuje, ali imam i duhovno zadovoljstvo. Uzmimo na primer to često pominjano SP 2014. Tu ima mnogo velikih igrača, koji su prošli moj sistem. I otišli su u velike evropske klubove za veliki novac, od čega je klub živeo. Danas je košarka nešto što najviše volim posle moje porodice!

Mislite da će vaši protivcnici da poveruju u vašu toliku ljubav prema košarci?

Neće, ali odavno sam shvatio da se uspeh u Srbiji ne prašta, u bilo kojoj oblasti. Mislim da sam mnogim našim bivšim asovima pomogao materijalno i finansijski, i to me čini vrlo zadovoljnim, svakoga mogu da pogledam u lice.

Kakva je veza između Crvene zvezde i FMP-a?

To su dva kluba koja imaju sporazum o saradnji u sportsko poslovnom delu.

Kad dođe do utakmica, nekima je teško da poveruju da to nije „bratski” duel?

Utakmice FMP-a i Zvezde su za razliu od nekih drugih poptuno regularne. Ta saradnja dala je do sada velike rezultate. I daće.

Koliko je FMP zaista stvorio igrača, a koliki je uticaj trenera u manjim klubovima koji su s njima radili?

Iz pogona FMP-a su izašli Teodosić, Raduljica, Erceg, Mačvan, Petrović, Milojević, Aškrabić, Savanović, Mile Ilić, Jorović, Marinović, Rašić, Vasić, Šekularac, Bošković, Musli,  Aleksandrov, Miljenović, i mnogi drugi. Neki su došli sa 12-13 godina, a neki sa 18. Većina od 12 do 14 godine. Nikada neću da umanjim rad njihovih trenera u pionirskom, kadetskom, juniorskom dobu, međutim prava afirmacija i reprezentativni nivo je postignut kroz FMP, a sada kroz Crvenu zvezdu. FMP je jedini klub koji je spasao neki klub u unutrašnjosti. Mislim na Borac iz Čačka, kome smo za šest godina prebacili sredstava u iznosu 2,8 miliona evra. Ponosim se što smo uspeli da ga sačuvamo od gašenja, mada će nam vragolani iz kafića opet reći da smo mi tu nešto zaradili.

Mislite da neki neće posumnjati da ste samo pasionirani ljubitelj košarke i da nemate zaradu od nje?

Nikada nisam živeo od košarke, niti danas živim. Jer sam sve svoje poslove u politici radio časno i odgovorno. Živim isključivo od svog rada u farbrici, i nikada nisam primao platu od države, čak i te zarade sam prosleđivao u humanitarne svrhe, i sve što sam stekao, stekao sam svojim velikim radom.  Mislim da sam jako bogat čovek samo zato što imam normalnu porodicu sa dvoje normalne dece i četiri preslatka unuka.