Vujanović odbio da se izvini BiH

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica, 6. marta – Crnogorski predsednik Filip Vujanović odbio je juče da se izvini Bosni i Hercegovini zbog učešća građana Crne Gore u ratnim dešavanjima tokom devedesetih godina prošlog veka i kazao da je svoj stav o tome saopštio još 2004. godine u Sarajevu.

„Tada sam iskazao žaljenje zbog tragedije koja se desila u BiH, rata koji je odneo mnogo života, izazvao ogromna materijalna razaranja i ostavio užasne posledice. Iskazao sam i odnos prema žrtvama, osudio zločine i zločince i saopštio da oni treba da se kazne”, rekao je Vujanović ulcinjskoj televiziji Teuta.

Vujanović je podsetio da je tada kazao i da je nužna međunarodna sudska nadležnost zbog zločina, „kako bi se na taj način skinula kolektivna odgovornost naroda i država”.

„Moj stav je naišao na puno razumevanje Bošnjaka u BiH i Crnoj Gori i doživljen je kao primer”, pojasnio je on.

Član tročlanog Predsedništva BiH Haris Silajdžić kazao je pre dva dana u razgovoru za podgoričke „Vijesti” da „građani te države očekuju izvinjenje od predsednika Filipa Vujanovića ili nekoga ko predstavlja zvaničnu Podgoricu povodom neodgovarajućeg postupanja crnogorskih vlasti u prošlosti”.

„Mislim da građani BiH to očekuju i da bi to bilo dobro za odnose između dve zemlje”, poručio je Silajdžić.

Odmah nakon Silajdžića, saopštenjem za javnost oglasio se i istraživač kršenja ljudskih prava u Crnoj Gori Aleksandar Saša Zeković, koji je od Vujanovića takođe zatražio da se izvini BiH.

Crnogorska izvinjenja bivšim jugoslovenskim republikama zbog ratnih dešavanja započela su prvo zbog učešća crnogorskih rezervista u dubrovačkim okršajima, kada se lider Liberalne stranke Slavko Perović u crnogorskom parlamentu u više navrata izvinio Hrvatskoj, a odmah potom i njegova naslednica Vesna Perović, koja je u to vreme bila predsednik Skupštine, i to prilikom zvanične posete Dubrovniku.

Posle ovih izvinjenja, u Crnoj Gori su se naprosto utrkivali ko će pre da zatraži oproštaj od sada susednih država. Najveću težinu ipak je imalo izvinjenje tadašnjeg i sadašnjeg predsednika Vlade Mila Đukanovića, koji je boraveći u Konavlima i Dubrovniku zatražio oprost od hrvatskog naroda i državnog rukovodstva, zbog zablude „rata za mir”.Kao zalog izvinjenja bilo je crnogorsko prihvatanje da plati ratnu odštetu Hrvatskoj zbog pljačke farme krava u Konavlima i vrati opljačkane umetnine iz Dubrovnika.

Pre Đukanovića, tadašnji i sadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović je vrlo nemušto uputio reči izvinjenja koje ipak nisu bile dovoljne, jer su u Hrvatskoj procenjene kao priprema terena za prvi boravak Đukanovića na teritoriji Hrvatske posle rata.

Sve tada unionističke partije, koje su se zalagale za državno jedinstvo sa Srbijom, posebno Srpska narodna stranka, osudile su izvinjenja crnogorskih zvaničnika u ime celog naroda, ocenivši da su to mogli uraditi „samo i isključivo u svoje ime”.

„Mi u Srpskoj narodnoj stranci smatramo da je Mesić obavezan da se izvini Srbima koji žive u Crnoj Gori za zločine genocida koje je Hrvatska počinila u Drugom svetskom ratu nadnašim srpskim sunarodnicimana stratištima Jasenovca, Gradiške imnogim drugim, ali i da prinese izvinjenje za najsvirepiji zločin etničkog čišćenja od 1945. godine, koji je počinjen nad Srbima u akcijama ’Oluja’ i ’Bljesak’”, poručivali su tada iz SNS-a. „Đukanović je dužan da odgovori na pitanje o mučenicima iz ’Lore’ i rezervistima, a da lične emocije sa Mesićom ostavi po strani.”

Opozicija je posebno istakla da bi dobro bilo da se Vujanović, Đukanović i Marović podsete da su prethodnih godina više vodili računa o govedima sa Gruda, koja su otuđili neki današnji suverenisti, nego o nestalim i proteranim Srbima u „Bljesku” i „Oluji”.

Poziciju predsednika Državne zajednice Srbija i Crna Gora sadašnji potpredsednik Demokratske partije socijalista Svetozar Marović iskoristio je da se pre razbijanja zajedničke države izvini Hrvatima „za sva zla koje je bilo koji građanin Crne Gore i Srbije učinio bilo kome u Hrvatskoj”, dok je njegov gost u Beogradu, hrvatski predsednik, Stjepan Mesić uzvratio izvinjenjem „svima kojima su građani Hrvatske naneli neko zlo bilo kada protivno zakonu”.

Tadašnji šef Trgovinske misije Crne Gore u Sarajevu Novak Kilibarda, pre odlaska na Baščaršiju, nije propuštao nijednu priliku da se izvini Sarajlijama i Dubrovčanima za „sva zla koja su im naneli” njegovi sunarodnici.

Predstavnici takozvane crnogorske pravoslavne crkve, koja je registrovana u cetinjskoj policijskoj stanici i nepriznata od kanonskih crkava, a iza koje stoji vladajuća Socijaldemokratska partija, najpre su posetili Ovčaru pored Vukovara, gde su se „poklonili žrtvama”, a zatim i izvinili hrvatskoj naciji i porodicama stradalih u vukovarskim operacijama.

Drugo njihovo izvinjenje, kada ih je takođe predvodio raščinjeni pop Miraš Dedeić, upućeno je građanima BiH, i to prilikom posete Memorijalnom centru „Potočari” u Srebrenici.

Za pokajanje, „toleranciju i izvinjenje”, prva dva čoveka u Crnoj Gori – Đukanović i Marović –nagrađeni su nagradama „Zlatnom poveljom mira lingus pauling”, odnosno „Počasni ambasador mira”, koju dodeljuje Internacionalna liga humanista sa sedištem u Sarajevu.Uprkos ovakvoj odluci internacionalnih humanista i prethodnim izvinjenjima, predsednik i potpredsednik DPS-a nisu smeli da otputuju u Sarajevo i tamo prime prestižne nagrade, jer to nisu dozvolile „Žene Srebrenice”. Umesto toga, odlikovanja sa lentom, značke i ikebane dodeljeni su im u bečićkom elitnom hotelu „Splendid”.

Sudeći prema broju izvinjenja crnogorskih zvaničnika, moglo bi se zaključiti da je Crna Gora mnogo toga drugima lošeg učinila i da ima potrebu neprestanog pravdanja.

Kao da su zaboravljeni Nikšićani, masakrirani u logoru „Lora” u Splitu, Crnogorci koji su tamnovali po mostarskim privatnim logorima, preko 150 poginulih, koji su tada branili jednu državu...