Nafta deli Libiju

Pod okriljem noći, i iz drugog pokušaja, indijski tanker „Distja Ameja” sa oko 650.000 barela nafte isplovio je u ponedeljak uveče iz luke Hariga na istoku Libije, put anonimnog kupca u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, javile su agencije. Već juče „Distja Ameja” izašla je iz teritorijalnih voda Libije, i to uprkos pokušaju novopristigle vlade Libije – stacionirane u Tripoliju – da spreči prvi međunarodni posao Nacionalne naftne kompanije sa sedištem u Tobruku.

Dokle će stići „Distja Ameja” i šta će biti sa njenim tovarom, za sada je neizvesno. U međuvremenu, svetskom tržištu nafte potpuno je jasno da u Libiji danas deluju dve nacionalne naftne kompanije. Jedna sa sedištem u Tripoliju, gde odskora stoluje vlada Libije u osnivanju (pod patronatom UN i Zapada), i druga u Tobruku, gde je sedište donedavno jedinog međunarodno priznatog državnog parlamenta.

Ko sme danas da izvozi naftu iz Libije, države sa najvećim dokazanim rezervama ultrakvalitetnog petroleja, koja je pre „arapskog proleća” 2011. godine izvozila 1,4 miliona barela strateške sirovine, a danas tek 27 odsto te količine?

Obe libijske nacionalne naftne kompanije insistiraju na svom isključivom pravu: ona iz Tripolija zato što tu sada boravi kabinet koji je probrao UN na kraju mukotrpnih mirovnih pregovora u januaru. Istovremeno, Nacionalna naftna kompanija iz Tobruka sebi pripisuje pravo poslovanja crnim zlatom, na osnovu međunarodno (još) neosporenog legitimiteta parlamenta u gradu na krajnjem istoku Libije. Najveća nalazišta nafte u Libiji nalaze se inače na istoku zemlje i na jugozapadu.

Da razreši nadležnost nad naftom, kabinet Fajiza el Saradža iz Tripolija zatražio je ovih dana od UN, Evrope i afričkih suseda pomoć u zaštiti naftnih nalazišta i luka „od mogućih napada Islamske države” .

Odgovori međunarodne zajednice na naftaški i druge apele nove vlasti u Libiji su oprečni.

Nova vlada Libije uživa „jednodušnu podršku” članica grupacije G-5 (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija), poručio je italijanski premijer Mateo Renci u Hamburgu, a prenela juče agencija ANSA.

Po Renciju, G-5 će učiniti „sve što je neophodno da Saradžova vlada uspe”, uz opasku da bi ipak nova vlada trebalo da „formalno podnese zahtev za pomoć, ne samo da ga objavi”.

Sa druge strane, zvanična Moskva poručuje da ne može priznati vladu Fajiza Saradža sve dok joj parlament u Tobruku ne izglasa podršku – kao što inače zahteva i mirovni sporazum UN za Libiju.

Bez većinske podrške parlamenta u Tobruku, kabinet Fajiza Saradža, koji je krajem prošlog meseca pod zaštitom italijanskih ratnih brodova doplovio iz Tunisa u Tripoli, zvanično nema legitimitet da deluje, pa ni da traži međunarodnu pomoć. A parlament u Tobruku već tri meseca ne može da sastavi kvorum da bi glasao o vladi koju predlažu UN.

U tom političkom i bezbednosnom vakuumu, Zapad – suočen sa širenjem Islamske države (ID) u Libiji i plimom od oko 800.000 izbeglica koje tamo čekaju priliku da se prebace na severnu obalu Sredozemlja – uveliko kuje planove za akciju šta će biti predmet rasprave na sledećem samitu NATO-a u julu u Varšavi.

Italijanska ministarka odbrane Roberta Pinoti najavljuje da će se zvanični Rim na samitu NATO-a zalagati da se međunarodna oružana akcija protiv ID u Siriji i Iraku „rekalibrira” za slučaj Libije. Američki predsednik Barak Obama je na vikend samitu G-5 najavio da su SAD spremne da pruže podršku misiji NATO-a ispred teritorijalnih voda Libije radi blokade puteva krijumčara ljudi.

Istovremeno, nemačka kancelarka Angela Merkel smatra da bi u bici za stabilizaciju Libije trebalo da bude angažovana evropska misija Evnafor, u sadašnjem formatu poznatija kao operacija „Sofija” (od grčke reči „mudrost”). Švedska ovih dana upozorava da bi za sledeću međunarodnu operaciju u Libiji bila neophodna odgovarajuća rezolucija UN.

Da bi Savet bezbednosti UN izglasao bilo kakvu odluku o misiji za Libiju, za to bi bio potreban zahtev njene legitimne vlade za pomoć. Libija u ovom trenutku takvu vladu nema, sve dok, poštujući zahteve mirovnog sporazuma UN za tu zemlju, parlament u Tobruku ne pruži većinsku podršku kabinetu Fajiza Saradža.

Ove sedmice ni prisustvo britanskog ministra odbrane Pitera Hamonda u Tobruku nije uspelo da izdejstvuje glasanje tamošnjeg parlamenta.

Specijalni izaslanik UN za Libiju, nemački diplomata Martin Kobler dao je parlamentu u Tobruku u ponedeljak još najviše 10 dana da izglasa podršku novoj vlasti.