Košarka mora da bude iznad svih sukoba

Izvršni komitet Svetske košarkaške federacije (Fiba) juče je odlučivao o tome ko može da učestvuje na Olimpijskim igrama u Riju (5-21. avgust), imajući u vidu šta se zbivalo u prethodne dve nedelje. Našoj reprezentaciji je dozvoljeno da igra na olimpijskim kvalifikacijama, čiji je domaćin (4-9. jul) ali i na završnom turniru na koji bi, kako svi očekujemo, trebalo da se plasira. Samim tim nema prepreka da se pojavi i na Evropskom šampionatu 2017. 
O nikad haotičnijoj situaciji u evropskoj košarci razgovarali smo sa našim proslavljenim reprezentativcem Dejanom Bodirogom, članom Izvršnog borda Fiba-Evrope u kojem su još neka poznata imena, poput Dina Menegina, Arvidasa Sabonisa, Aleksandra Volkova, Jiržija Zideka, Georgija Gluškova...
- Košarka mora da bude iznad svih sukoba. Fiba i Evroliga moraju da nađu zajednički jezik i koncept, gde se štite interesi i reprezentacija i nacionalnih liga i klubova. Koncept koji će zadovoljiti sve, ne samo pojedine klubove nego celokupnu košarku. Obe strane moraju da se izdignu iznad trenutne situacije zarad interesa košarke. Sportski motivi i usklađivanje zajedničkih kalendara moraju da budu u temelju svih takmičenja i svih sportskih organizacija, jer u protivnom sutra bismo mogli da imamo situaciju da neke privatne kompanije organizuju privatne olimpijske igre ili neka druga privatna takmičenja. Poznato je da je pre dve godine u Istanbulu 200 zemalja članica Fibe jednoglasno glasalo za novi Statut i novi kalendar Fibe. Nije Fiba ovom regionu ukinula mesta u evrokupovima već Evroliga. 

Zašto mislite da je Liga šampiona bolje rešenje od Evrolige za naše klubove i uopšte evropsku košarku?
Pre šest godina ovaj region je davao tri predstavnika u Evroligi. Pre tri smanjeno je na dva, a sada jedno mesto u paketu sa tri u Evrokupu. I to mesto je dobijeno zato što su francuski klubovi i ta federacija odbili poziv, tako je jedno mesto ponuđeno ABA ligi. Na ceo region koji po svemu ima kvalitet za tri. Da je Francuska pristala, Evroliga bi ABA dala samo kvalifikacije. Novi format Evrolige sa 16 klubova i poluzatvorenom ligom nije pravedan. Nacionalna prvenstva gube smisao i pitanje je zašto se uopšte igraju. Na primer, ako prvak Španije bude Valensija i pobedi i Real i Barselonu neće imati pravo da se takmiči sledeće godine. Ili Hapoel koji je poslednje dve godine prvak u Izraelu i ne može da igra zato što Makabi ima ugovor. Zašto? Sportski motiv ne postoji. Igra za bogate! To je kao da kažeš Đokoviću: najbolji si na svetu ali ne možeš da se takmičiš zato jer si iz Srbije, ili da dobiješ desetku na fakultetu i da ti profesor kaže – odličan si, ali ovaj što je dobio peticu ima ugovor i on ide dalje. Lako je pokupiti krem i reći za ostalo me nije briga. Liga šampiona je pravi model. Zašto ne igraju Milan, Inter, Čelzi i Mančester junajted? Zato što nisu bili među najboljima u svojim nacionalnim prvenstvima. Tako se štite interesi i reprezentacija, nacionalnih liga i klubova. Liga šampiona je model koji treba slediti sportski, marketinški, finansijski, iako sam svestan da oni nemaju NBA. Evropska košarka mora da se izdigne iznad toga, da prevaziđe lične interese i sujete i da podjednako štiti interese svih, a ne samo bogatih. 

Šta mislite o uticaju ABA lige na srpsku košarku?
Kad je reč o ABA ligi, opredeljenje naših klubova za nju je katastrofalno. Čega si prvak? Šta je ABA? Ništa, nepostojeća država i teritorija. Prvak Srbije, to ima težinu. Da li su Šentjor, Široki brijeg, Novo Mesto, značajniji za Srbiju od Zrenjanina, Čačka, Užica? Za mene nisu. Kad tamo igramo, ko nam je onda kriv kad ne budemo prvi i naš klub ne bude igrao u Evroligi. Da li litvanski klubovi greše što su izašli iz VTB lige i igraju domaću ligu? Ne greše. I onda je Žalggiris dobio licencu na deset godina a ne, recimo, Partizan koji je to zaslužio. Tu licencu bi imala i Srbija, da je Srbija Srbija. I tako su neki za „srpsku košarku” a daju mandat ABA ligi.

Šta očekujete ovog leta od reprezentacije?
Reprezentacija ima kvalitet da se bori za medalju na Olimpijskim igrama u Riju. Važno je da imamo kontinuitet sledeće tri-četiri godine. 

Šta mislite o rezultatima Crvene zvezde?
Odlična sezona. Čestitke Radonjiću i momcima. Mislim da su domaći igrači Jović, Gudurić, Dangubić, osnova tog uspeha i budućnost srpske košarke. Jeste da su Miler, Kinsi i Cirbes značajni, ali su mlađi odigrali sjajno, taj spoj mladosti i iskustva je doprineo mnogo, mislim na iskustvo Simonovića i Štimca. 

U Srbiji su se proteklih dana čule zamerke da bi naši ljudi u Fibi mogli više da rade u interesu srpske košarke?
Nikad se nisam bavio politikom. Moj život je košarka. Moja reprezentativna karijera je donela sedam medalja. Od kad sam se posvetio radu u Savezu i Fibi, i to volonterski, postali smo drugi na svetu 2014, osvojili 15 medalja u mlađim selekcijama i dobili organizaciju predolimpijskog turnira. Toliko o tome koliko je ko učinio za srpsku košarku. Što se tiče tih zemerki one su besmislene. Zabrinuo bih se da me je takav čovek pohvalio. Čovek koji je zalutao u košarku, računajući da će okružen košarkašima imati čistiju biografiju. Čovek koji je uništavao i uništava srpsku košarku. Besmisleno je da o košarci polemišem sa čovekom koji nema zaštićenog svedoka da je radio fizičko. Znate, iz srpske košarke su oterane i prognane legende kao što su Ratko Radovanović, Zoran Slavnić, Žarko Varajić, Zoran Savić, Dražen Dalipagić, Goran Grbović... Da bi ovakvi ljudi mešetarili. Uostalom, neki pametni ljudi su davno dali dijagnozu za njega. Čovek koji je perfidan, pokvaren, lažljiv, bolesno ambiciozan i beskrupulozan.

Na koga konkretno mislite?
Prepoznaće se sam.